08/03/2023
Peta sredina istrinita priča
Šavrinke
Da li bi postojalo istarsko selo kako ga danas znamo da nije bilo Šavrinki? Teško. Najvrednije žene XIX i XX veka. Šavrinkama zovemo devojčice i žene iz najsiromašnijih delova unutrašnje Istre, koje su se bavile prodajom proizvoda i preprodajom drugog robnog blaga, takođe i po narudžbi. One su u selima tražile robu, koju su kasnije prodavale u Trstu. Najčešće su prodavale jaja, pa su ih neki ljudi tad nazivali i "Jajčarice". Po jaja su išle u srednju Istru i prodavale su ih u Trstu. Danas "Jajčarica" više nema, ali bez obzira na to, one u nekom simboličnom smislu još ivek žive. Često su, pored novca dobijale takođe i raznu robu, poput pršuta, mleka, vina ili nekih slatkiša za decu. Šavrinke su radile od kraja XIX veka do kraja Drugog svetskog rata, neke još koju godinu posle. Ove trgovke su počinjale svoj radni vek odmah posle završene osnovne škole, koja je tad imala 6 razreda. U taj posao su ih uvodile mame, bake, sestre, tetke. Preko Kubeda i Gračišča je išao frekventni tovarni put, ti krajevi su bili, u principu, udaljeni od pomorskih puteva i železničkih pruga, i zato su stanovnici tih mesta bili primorani na pešačenje ili jahanje magrca Jaja i ostale proizvode su na početku nosile u drvenoj kutiji, na glavi. Kada su zaradile dovoljno, kupile su magarca ili mulu da im pomaže. Danas sećanje na njih čuva pre svega kulturno društvo "Šavrini in Anka Šavrinki" iz Gračišča, koje svako leto organizuje priredbe, predstave i sl. Klapa Semikanta je napravila pesmu Šavrinka. Marjan Tomšič je napisao knjigu o njima "Šavrinke". Moj vam je savet da pročitate, jer da nije bilo njih, ne bi bilo danas ni ovako lepih istarskih sela.