27/03/2024
Svetska Meteoroloska Organizacija je objavila svoj izvestaj o stanju klimatskih indikatora za 2023 godinu:
- globalnu temperaturu,
- koncentraciju gasova (staklene baste) pod kojima se podrazumevaju: ugljen dioksid, metan, i azotni oksid,
- temperatura okeana,
- porast morskog nivoa,
- povecanje kiselosti (acidifikacija) okeana,
- lednici na Arktiku i Antarktiku,
- Ledeni pokrivac Grenlanda, gleceri, i snezni pokrivac,
- padavine i stratosferski ozon,
Takodje je prezentovan uticaj juzne oscilacije fenomena El Nino, kao i jos nekolikookeanskih i atmosferskih indeksa.
Sazeto, glavni zakljucci su sledeci:
* Godina 2023 je bila najtoplija zabelezena od predindustrijskog perioda, sa porastom tempereture od 1.45 ± 0.12 °C na globalnom nivou.
* Koncentracija ugljen dioksida, metana i azotnih oksida je na najvisem zabelezenom (izmerenom) nivou do sada.
* Toplota okeana je najvisa u poslednjih 65 godina merenja.
* Globalni srednji nivo porasta mora u poslednjih deset godina se udvostrucio u odnosu na period od 1993- 2002.
* Obim Antarktickog morskog leda bio je oko milion kvadratnih kilometara ispod predhodno zabelezenog rekordnog minimuma.
* Hidroloska 2022- 2023 je zabelezila najveci gubitak leda zabelezen od 1950 godine.
* Gleceri u Svajcarskoj su izgubili 10% svog voluma za samo dve godine.
* Pojacan intenzitet vremenskih nepogoda je uslovio ekstremne toplotne uslove u vecem delu sveta, obimne pozare u Evropi, Havajima i Kanadi, poplave uzrokovane Mediteranskim ciklonom u Grckoj, Turskoj i Libiji.
Nista od svega sto sam napisala nije tesko razumeti cak i za one koji ne vladaju "klimatskim recnikom", a da ne spominjem sve one nadlezne organe u cijim se rukama nalazi nasa, i nase dece buducnost.
Sasvim je jasno dakle, da nije istina da se ne moze nista uraditi kako bi se ublazile posledice ubrzanih klimatskih promena, i adaptacija na nove klimatske uslove, istina je da niko od svih vlasti sirom planete NE ZELI da uradi nesto jer bi to znacilo smanjenje profita konglomerata koji upravljaju svetskom ekonomijom.
Sta mozemo da uradimo mi?
Mozemo da se najpre edukujemo na polju adaptacije na klimatske promene,
da uticemo i vrsimo pritisak na promene zakona o trgovini kojim se garantuje sloboda proizvodnje stetnih materija po okolinu i ljudsko zdravlje (npr. ambalaza od plastike, najlona i sl.),
da smanjimo unos mesa u ishrani kako bi se ogranicila i smanjila masovna proizvodnja mesa koja je jedan od vodecih faktora zagadjenja amosfere metanom,
da kupujemo samo domace i lokalno proizvedeno voce, povrce i meso,
da sto vise koristimo materijale koji su poslozni reciklazi,
da vrsimo pritisak na vladajuce organe da se obezbede ekonomski uslovi za prelazak na vozila sa upotrebom vodonika kao primarnog pokretaca motora,
da vrsimo pritisak na ministarstva obrazovanja da se deca od ranog detinjstva edukuju o nacinima ocuvanja prirode, klime i ljudskog zdravlja,
i jos mnogo malih koraka koji mogu da ucine nase zivote podnosljivijim u nadolazecem periodu.
Nemam vise vere u vladajuce organe sirom sveta da nam pomognu u periodu koji nadolazi i nosi posledice ubrzanih klimatskih promena, ali imam veru u nas koji sopstvenim, malim delima cinimo male korake ka velikim ciljevima.
Ko zeli da procita izvestaj, nalazi se na sledecem linku
