11/06/2022
Treba ovo pažljivo pročitati. Ovi ljudi su nam stvorili osnov za novu i znatno veću banju.
https://www.facebook.com/1637500116465449/posts/3258256381056473/
КОЛИКО СУ ДЕЦА ВЛАСНИКА БАЗЕНА У ЉИГУ ТРПЕЛА ЗБОГ БАЗЕНА
Неколико полтрона локале власти у први план истиче да је базен у Љигу неопходан њиховој деци по овој врућини.
При томе се не питају како је деци власника базена било у ове четири деценије.
Базен у Љигу је изграђен седамдесетих година прошлог века. Био је олимпијских размера и у то време грандиозан објекат. Нешто слично аква парковима који се данас граде по Србији. Овај најновији на Убу је коштао 600 милиона динара.
Љишка власт је у то време на све могуће начинe опструирала градњу базена, а о бањи да не пишемо. Радници тадашње "Слободе" су отварањем базена значајно побољшали понуду туристима, али и Љижанима. Од хотела који је био за госте у транзиту он постаје стециште туриста који бораве све већи број дана. Ова инвестиција у олимпијски базен је била на рачун зарада па су то трпела и деца радника. Много шта им је било ускрађено због развоја предузећа и туристичке понуде. Надали су се радници да ће градњом базена бити боље и њиховој деци јер ће имати веће зараде и деца ће моћи да проведу лето на базену у Љигу.
Грдно су се преварили.
Средином деведесетих година у Србији се доноси закон о трансформацији власништва друштвених предузећа. Радницима и грађанима је омогућено да купе цела предузећа за деонице. Радници "Слободе" доносе одлуку да откупе фирму. Надали су се да ће на тај начин побољшати рад предузећа и да ће додатним емитовањем деоница (акција) добити нов свежи капитал и проширити бањски комплекс. Фирму су откупљивали у најгоре могуће време рата, санкција и беде. Плате које су обесмишљене у време инфлације постале су безначајне док су им свакога месеца одбијали за деонице.
Како је тада било деци радника није тешко претпоставити. Да ли су нека трпела гладна је питање за љишке полтроне који подржавају пљачку имовине деоничара и уништење базена.
Време ће брзо показати да је одлука радника да приватизују фирму била катастрофална грешка (уз сјајне намере деоничара) која ће фирму одвести у коначну пропаст, а радике у тешке проблеме. Социјалистика партија и ЈУЛ су пажљиво пратили како им једна фирма у Љигу иде у приватне руке, а то је за њих највећа опасност. Тако ове две политичке партије на власти у јесен 1998. године организују отмицу "Слободе" и цео бањски комплекс уступају Београдским електранама.
Срећом и паметним потезом деоничари су на време уписали сву имовину на себе и судски оверили тапију у суду.
Током 2003. године Београдске електране губе законско право да се баве туризмом и угоститељством па следи низ незаконитих радњи са објектима деоничара.
Криминалне структуре власти уводе незаконити стечај у нову фирму "Сувобор" 2013. године са циљем да имовину деоничара поново опљачкају, претворе у стечајну масу, продају и Београдским електранама убаце преко 100 милиона динара.
Увођењем стечаја власници базена и радници остају без посла и уплата за социјално и пензионо осигурање. Тада настаје гологота за већину радника који се сналазе како знају и умеју. Стечајна дружина плански отеже стечај 9 година па су многи за толико остали без пензионог стажа. То ће за последицу имати смањење ионако малих пензија.
Колико су трпела деца (и унуци) оних који су градили базен у време стечаја је питање за љишке полтроне који хвале кримуналну узурпацију базена?
Како су се осећали радници "Слободе" када су у време стечаја њихова деца и унуци морали да купују од узурпатора карте за улаз и то за свој базен?
Шта кажете и на ово ви који браните социјалистичку и јуловску власт за уништење бање и базена?
Замислите на тренутак да сте били на месту оних који су вам изградили базен.