14/09/2024
Vrijedno dijeljenja..:
"Kada me nešto boli, i dan danas, mislim na majku.
Kada me nešto plaši, mislim na oca.
Kada poželim da odustanem (od čega god), mislim na oboje.
Na to kako od mene i brata nikada nisu odustali, pa ni jedno od drugog a imali su mnogo razloga da odu, da puste ,,niz vodu".
Ostali su i pristali da ceo život zbog nas veslaju uzvodno.
Vikali bi, sklanjali pogled, zaćutali, ali bi uvek ostajali, razumeli i rešenje sa nama za sve, čak i za ono naizgled nerešivo, nalazili.
Dok smo deca važno nam je da su tu i ne pada nam na pamet da bi mogli da nas ostave i nekud odu.
S godinama, shvatimo da su ljudi uglavnom tu dok im nešto treba, dok imaju interes, a onda, čim u brod našeg života voda krene da nadolazi, i najmanje, ne pomažu nam da je izbacimo, da ga okrpimo, već ga brže bolje napuštaju.
Kad je najteže odlaze, beže.
Ljudi, ali ne i roditelji.
Oni će radije da se udave u našim problemima nego da nas istima same prepuste.
Zbog njih, bilo da su živi na zemlji ili živi u nama, borimo se i ne odustajmo od života koji su nam dali.
Jer u tom, našem životu, da bismo mi što bolje i lakše, lepše živeli, oni su mnogo p**a "umrli".
Zarad nas su mnoge svoje želje i ciljeve, potrebe i htenja sahranili.
Borimo se kroz život, oni su nas time, što su nam život dali i da ništa drugo za nas nisu učinili, već dovoljno za to zadužili.
Oprostimo im ako se nekada ili uopšte u ulozi roditelja nisu snašli.
Nisu bolje umeli, nije da nisu bolje hteli.
I oni su samo deca svojih roditelja koji su se u ulozi naših možda i nespremni našli."
❣️
