Moto DJIR

Home
Serbia
Belgrade
Moto DJIR

Motorcycle travels
(14)

19/10/2024

Danas nema mnogo fotografija. A ni opisa. A nema ni situacija.
Sunčan dan, Bratislava u rano subotnje jutro. I ceo dan voznje ka Beogradu.
Mimoliazenie ili preticanje gastarbajtera naše ili turske pripadnosti.

“Tranzitni dan” i jos iedna mini voznja zavrsena bez problema.

18/10/2024

Ceo centar Praga, a i okolne ulice u nekim čudnim pločama, kamenjem, koje nije baš lepo uklopljeni i poravnato. Estetski mnogo lepo izgleda, ali kada padne mala kišica, a motor natovaren, nije baš naivno.
Izlazak iz grada, a pre toga obilazak zida u pragu sa muralom John Lenona. Posvećen njemu u čast.
Zid je nastao 1980-te kada je ubijen i predstavlja neku vrstu bunta u tadašnjoj Čekoslovačkoj.
Na nemu osim lika, ima dosta pesama ispisanih, što iz njegovog dela, što od nepoznatih autora.
Lep simbol bunta, slobode koji je i u drugim gradovima pokrenuop da se napravi isto.

Opraštam se sa Pragom i autoputem idem ka Bratislavi.
Na obaveštenjima iznad auto p**a se pojavljuju razne informacione poruke, vreme, vetar, ali danas je pokazivalo i zastoje. Takođe i meni na navigaciji pošto je povezana telefonom. Isto.
Npr. Za 20km, kolona. Usporenje 20min.
Stižem do te lokacije i imam šta da vidim. Svašta sam prošao, sve puteve po raznim zemljama i kontinentima, ali ovo nikada!
Svi šleperi su u desnoj, zaustavnoj traci, a ostala vozila u levoj najbržoj. Srednja traka potpuno prazna. I svi se kreću, 30-40km/h.
Ne znam šta da radim?!
Tada policajac, koji je bio u jednom od automobila pred kraj, pokazuje rukom da slobodno idem srednjom trakom.
I tako ja 80km/h kroz špalir vozila, pa nekih 20km, pa onda opet kolona nekih 5-6km, pa pet nekih 10km
Nisam video nikakav udes ili kvar, ali bilo mi je čudno.
Na pumpi na 50km od Bratoslave, pijem kafu i prilazi mi naš čovek, vidi kacigu i kaže: Gde si BG! Video tablice.
Malo smo pričali i on mi objašnjava za te kolone.
Kada daju obajvu da je neki zastoj, svi mora da se pomere skroz levo ili desno, da oslobbode traku za prolazak vozila hitne pomoći, policije ili vatrogasaca.
Kazne su velike, a samo zamisljam idiote kod nas koji voze iza hitne pomoci.

Bratislava, simpatično, interesantno, a opet, ništa posebno.
Možda je ružan opis, ali „Prag za početnike“.
Sve je austrougarskog porekla, građevine, ulice, drvoredi…
Jedino što je lepše, kroz ovaj grad protiče Dunav. U svoj svojoj raskoši i lepoti.

17/10/2024

Mrzim vetar! Svaki njegov oblik, pojavu i pravac.
I napisao sam već, uvek biram kišu umesto vetra. Uvek kada sam na motoru.
„Ljubomoran sam na vetar što ti kosu dira…“kaže u jednoj pesmi, a kaže da je ljubomoran na kišu. Ne može da se odluči.

Danas mi je bio „tranzitni dan“ od Ostrave do Praga. Uglavnom autoput. Dan sunčan, čak je temperatura prelazila i 15’C. Ali zato je vetar umrsio sve što je mogao.

I od svega, pogrešno skrenem na put sa simboličnim značenjem E442…do Praga, koji mi je delovao krao malo bliža p**anja. Jeste blize, ali to znaju i vozači šlepera svih nacionalnosti.
Vetar sa leve, ispred iza i pored mene šleperi. Ceo dan sam se bavio vetrom i šleperima.
A put kojim sam išao, nešto između ibarske magistrale i zrenjaninskog p**a kroz Borču.

Prag! Tu sam domaći. Dva p**a sam bio poslom, pa shodo mom zanatu sam ga detaljno upoznao. Kafane, restorane, lokacije za turiste i pristojna mesta okupljanja lokalnog karaktera.
Još jednom sam prošao da se prisetim. Shvatio da kao i uvek ima previše turista.
Bacio pogled sa Karlovog mosta, a odmah pored ambasade Srbije.
Praški grad izgleda vrlo jedinstveno i posebno, a lunarni sat uvek drži nekoliko destina, čak i stotina ljudi ispred njega. Najviše u podne kada izlaze svi apostoli.

Danas nisam bio za lokalnu kuhinju pa sam posetio odličan tajlandski restoran i pojeo još bolji remen(Čorba sa nudlama, mesom i povrćem, Razne kombinacije, kod nas nešto između paprikaša i gulaša).

Sutra je plan da stignem do Bratislave, a pre toga idem da još jednom vidim Praški grad.
Tito ga je stalno posećivao, što sam ja lošiji.

I Perica i dalje nije video orkestar „Panjenki“, a došao je da osvoji češku!

16/10/2024

„Arbeit Macht Frei“ - Rad osobađa
Napisano je na ulazu konentracionog logora Aušvic

Ove moto ture u kasnom oktobru, pa još na severu nisu ujutro uopšte prijatne, 5-6’C, ali sunčan dan sve promeni na bolje, pa čak i kada se temperatura u toku dana vrti oko 10’C sa Suncem je mnogo lepše.

Krakov je ostavio lep utisak, ali odlazim 60km ka Zapadu. Bliže Češkoj.
Veći deo dana sam u obilasku logora Aušvic i Birkenau. Iskreno, ovo je i jedan od razloga osmišljenog putovanja.
Malo su imali uticaj razni filmovi sa ovom tematikom, knjige i emisije.

Ceo kompleks Aušvica je rasprostranjen na velikom prostoru i sastoji se od 3 logora.
Aušvic, Birkenau(Aušvic 2) i Morovic(Aušvic 3). Ovaj treći nije otvoren za turiste.

Predavanje i celokupna priča je bila na engleskom jeziku, a gospođa koja je to vodila je ozbiljno shvatila i sve vreme dok je pričala je imala knedlu u grlu.
Grupa od nas 20-tak u početku je bila vesela, ali kako je vreme odmicalo, svima se izraz lica promenio.
Sve priče o mučenjima, gasnim komorama, streljanjima, eksperimentima sa ljudima i pre i posle svega biznisu koji su nemci pravili od kose, zlatnih zuba, nakita…svega što je ostajalo od ubijenih logoraša.
„Konačno rešenje“- kako je nazivan projekat masovnog uništenja svih koji su protiv nacista je po mom mišljenju bio kreativan način kako ubiti što više ljudi za što manje para, a od svega toga i na kraju zaraditi.
1.5 miliona ljudi je ubijeno u ova dva logora. Od toga najviše jevreja.
E sada, sa trenutnim dešavanjima i saznanjima šta ti isti rade drugim nacijama, ne znam više ni kako da se postavim. Za koga da navijam.
A u pesmi grupe „Piloti“, jedan stih kaže: „ Ne veruj u idole…“
A idoli u ovom slučaju lako menjaju oblik.
Na kraju svake priče, strada običan narod, na bilo kojoj strani, a neki veliki se samo igraju rata.

Kada je završen obilazak, Sunce je bilo pred zalaskom. Imam još 100-tinak km do grada Ostrava i ulazim u Češku. Ne volim da vozim kada padne mrak, ali tako je sada moralo.
Ovde samo noćim, poledaću sutra malo grad, da vidim gde sam.

Prerice sine…

15/10/2024

Ne ustaje mi se iz kreveta. Nikako.

U 10.45h treba da budem 20km od lokacije gde sam sada, a znam da je napolju 6-8’C maksimalno. I nije to problem. Ne mogu da se oblačim u kompletnu opremu pošto lokacija na koju idem(Rudnik soli) zahteva dosta pešačenja. 3km pa i više.

Oblačim sve što imam na sebe, a da nije moto oprema.
Dve majice, dve dukserice, prsluk, dve bandane, jedne tanke, a onda i najdeblje čarape koje imam i patike.
Vozim kroz gradsku gužvu i ne osećam hladnoću. Tmuran dan, sa kojom kapi kiše.
Na lokaciji se parkiram, a onda višak svega ostavljam u koferima.
Laki striptiz za prisutne britance, ali bez muzike.

Rudnik soli je odličan! Dugim vijugavim stepenicama se spušta do 150metara ispod zemlje.
Splet hodnika, priče vodiča o rudniku. Prostorije gde su rudari boravili, crkva izpod zemlje, nekoliko jezera i dobra količina pešačenja. Meni nije problem, ali gospođe u godinama su već počele da negoduju.
Shvatanje da je So bila vrednosna jedinica koja je bila na ceni i kojom se trgovalo u prošlosti. Nedostupna svima pa samim tim i željena.
Sve je naravno modernizovano, bezbedno, i sa željom da se privuče što više turista.
Što naravno i uspevaju.
Crkva ispod zemlje, mesto za proslave, venčanja i maturske večeri. Biznis u svakom smislu i poseban osećaj lokacije.
Eh, kada bi mi sredili one katakombe ispod Beograda ili Petrovaradina, pa da vidiš kada dođu mladi poljaci na ekskurziju kod nas. Ili britanci.

Ostavljam motor ispred smeštaja i obilazim grad, po danu. Veliki trg, gomila restorana i prodavnica suvenira. Tvrđava na obali reke i prelep pogled sa nje na ostatak grada.

Da ne znam gde sam, pomislio bih da sam u Pragu, Beču, Novom Sadu, Zagrebu, Zemunu…
Veliki uticaj austrougarske, građevine, ulice, parkovi.

I napisao sam već u nekom od ranijih putovanja, da volim da posmatram ljude, da ih poredim sa drugim nacijama, ali ovi svi ovde nekako mi liče na poljake. Nema sličnosti sa drugima. Ili malo vuku na ruse, mada ne smem glasno…

Sutra idem 70km ka zapadu u Aušvic-Birkenau logor. Lokaciju iz filma „Šindlerova lista“, a zatim po planu zavšavam dan u Ostravi.
Ulazim u Češku.

Perice sine…

14/10/2024

Za pocetak p**a, suncan dan, kakav i treba da bude.
Napustam smestaj i idem do centra grada da idim gde sam bio.
Prethodno vece sam samo proleteo kroz njega, umor, mrak, kisa…jos neko opravdanje ili ke dovoljno?
Simpatican grad u austrougarskom stilu.
Cist, miran, prvi radni dan pa su cemtralne ulice prazne.
Šuśka se da je prethodnog vikenda ovde bilo neko dobro zezanje ili nije, vec je samo takav.
Prolazim stazom za bicikliste kroz njihovo setaliste, kafa pred izlazak iz grada i odlazak u planine.
Temperatura jutarnja 6-7’C.
Postoji zelja da se pipne jos malo, ali idem u planine, preko 1000m.
Dobro sam se obukao.

Prvi put sam u Tatarama. Mešavina losih rumunskij puteva i dobrih krivina na Alpima.
Vredno istrazivanja i voznje. Ali u nekom drugom prolecnom i kasnom letnjem mesecu.
Ceo dan sam imao 8-9-10’C i to je to.

Asfalt skoro savrsen. Saobracaj redak.
Priroda, predeli, vazduh, Sunce i muzika u slušalicama. Za danas je hit bio iz Italije.
Da, znam ovi lrajevi nemaju veze sa tom zemljom, ali ta melodicnost povezana sa zvukom motora daje neku posebnu draz.
Samo da je bilo malo toplije. Bar 5-6’C.
Preko 200km po lokalnim putevima, dugom krivinama i pogledom na Visoke Tatre.

Cilj danasnjeg dana je Krakov u Poljskoj.
Ostajem dve noci.
Sutra idem da vidi@ rudnik soli, a prekosutra na putu ka Ćeškoj idem do bivšeg kon logora Aušvic.

Malo sam osmotrio grad, ali hladnoca celoga dana me je naterala da detaljno razgledanje pstavim za sutra popodne.

P.S. mozda sam ipak pogresio mesec kada se vozi u planinama.

13/10/2024

Malo kasnije putovanje, kada dobar deo motociklista već možda pakuje ljubimce za zimu, a opet znam one koji ih nikada neće spakovati.
Ovo mi je poznato od nekud.

Mala, jedna od kraćih tura u mojoj režiji.
6-7-8 dana po centralnoj Evropi.
Nekako je sve ovo tu blizu, pa nikako da obiđem motociklom.
Na pojedinim planiranim destinacijama sam već bio, ali ne motociklom(Prag), a na nekima nisam uopšte(Bratislava).

Pošto sam malo kasnio sam planovima, željama i samim polaskom, ovo pišem kada je već završen prvi dan.

Ceo dan voćnje po autoputevima Srbije, Mađarske i Slovačke.
Temperatura od 18-20’C, a pred kraja dana se spustila na 13 i počela je laka kiše, tek toliko da opere oba vizira.

Na autoputu ništa novo, kako bi slično rekla poznata pesma, knjiga,film.
Gužve na pojedinim pravcima, dosta mesta gde je mogao gas da se testira, a opet pazilo se na mnogo kamera do Budimpešte.

Trenutno se nalazim u gradu Košice i sutra nastavljam. Malo forsiram okolne puteve, a cilj sledećeg dana je grad Krakow, zbog koga je ovo
putovanje i osmišljeno.
Želja mi je da vidim rudnik soli i Aušvic, konc logor iz II sv.rata.

Da li ću stići stra do Krakowa ili prekosutra zavisi od ruta i puteva u ovom kraju. Ako mi se svide, ostajem još jedan dan.
Predeli, krivine i vremenske nepogode su nešto što će odlučiti.

Celo ovo putovanje će imati dosta pravaca, magistrala i auto, pa da ipak malo iskoristim krivine ovog dela Slovačke.

24/07/2024

Romania 2024

Tranfarasgan
Transalpina
Red Bull Romniac - Hard Enduro

03/05/2024

Jadranska magistrala 2024

15/02/2024

Poslednji moto dan u ovim krajevima.
Mesto Hata i brana sa istim imenom su bili cilj ovog dana.
150km do lokacije, velike gužve na izlasku iz grada i vetar na dugačkim pravcima.

Ovde nema mnogo „lepih“ puteva za vožnju i krivinarenje.
Postoje samo manji i veći autoputevi. Najbolje krivine su one kružne koje uključuju ili isključuju sa nekog p**a. Sve ostalo su dosadni pravci sa ograničenjima brzina koje moraju da se poštuju.

Hata je prilično turistički orijentisana. Razne aktivnosti za turiste i suveniri na sve strane.
Male prodavnice i restorani.
A brana, kao i svaka druga. Lično, neke u Rumuniji koje sam video su dosta lepše i veće od ovoga, ali ja nisam merodavan. Ili jesam, ali neka ljudi uživaju.

Naravno, na putu do Hate, kiša.
Polazak iz Hate – kiša.

Neki ljudi žive 10 godina u UAE i kišu dožive 2 p**a, ja sam ovde manje od mesec dana i tri p**a je padala kiša.
Iskreno, između kiše i vetra, uvek biram kišu. Lep je osećaj i vazduh je čist.

Odlična piletina sa sosom od belog luka. I Za današnji dan 320km.
Pozdravio se sa motociklom i najavio druženje sledeće godine u ovo vreme.
Možda. Ostala mi je želja da obiđem Saudijsku Arabiju, Katar, Bahrein i Kuvajt.

Još tri dana sam ovde pa povratak u Beograd.

13/02/2024

Dan za odmor i punjenje baterija pred još jedan moto dan.

Naravno, plaža. Voda je bila malo hladna, ali je Sunce bilo taman da malo dobijem i boju, crvenu.
Lep je osećaj u februaru da bosa noga bude na pesku, a odmah pored se čuje zvuk talasa i nekih dalekih ptica.

Sledeća destinacija je Riblja pijaca u Bur Dubajiu. Deo grada koji je ustvari „stari Dubaji“ odakle je sve počelo.
A pijaca, za one koji vole ribu, lignje, školjke i meni veliki broj nepoznatih vrsta i oblika, savršeno!

Ono što je najbolje, sve što kupiš, možeš da odmah odneseš u prostoriju pored gde će sve da ti očiste, začine po ukusu i ispeku.
Cene su VEOMA niske i povoljne. A lososa, tune, orade, brancina, lista… u svim oblicima, veličinama.

Ručak je planiran na jednom od najlegendarnijih mesta u ovom gradu.
Iranski kebab Al Ustadl. Veoma poznat, ukusan, jeftin.
Iskreno, najviše volim restorane gde je sve polu prljavo, a hrana vrhunska.
To je baš ovaj!
I uvek se traži mesto više, a cela ekipa konobara, vlasnik,kuvari, svi nasmejani i ljubazni.

Sutra je planirana vožnja od nekih 350km opet blizu granice sa Omanom.

11/02/2024

Kišni dan u Abu Dabiju.

To je ovde retkost, a ja opet već drugi put imam kišu na ovom putovanju.

Vožnja kroz grad, da stvorim osećaj gde sam i „ćaskanje“ sa braćom bajkerima.
Arapski narod VEOMA koristi usluge dostave. Već sam napisao da ove, a posebno u Dubajiu na hiljade njih rade taj posao. Koji je ovde veoma rizičan, a za male pare.
Svakog dana pogine bar jedan.
Hteo sam da kroz vožnju u gradu, svakoga od njih pozdravim i ako mogu pružim ruku.

Možda jesu indijci, pakistanci, bagladešani, ali su ipak „braća“ na dva točka i zbog toga ih poštujem.
Ako ništa, bar sam uspeo da im izmamim osmeh i stisnem ruku.
Nisu oni navikli na to i bilo im je baš drago.

Posle presvlačenje u civilnu odeću i obilazak jedne od najvećih džamija,
„Velika džamija Šeik Zajed“.
Jedan od obeležja ovoga grada.
Inače, Abu Dabi je glavni grad UAE. Dubaji je mnogo veći grad, ali sva ministarstva, ambasade i bitne državne ustanove su ovde.

Unutrašnjost džamije nisam obišao iz dva razloga:
- Red za ulazak je bio veoma dugačak, po proceni obezbeđenja sat vremena, po mojoj, večnost.
- Ne može da se uđe u kratkim pantalonama.
Naravno ima tu prodavnica da se kupi nešto, neke šalvare. I za muškarce i za žene.
“Šta će mi šalvare, dajte mi daire, dajte mi crne kose i duge noge bose…”

Njihova pravila, a i biznis pošto ima baš mnogo vernika, turista ili znatiželjnika.

Nisam neki vernik, a već sam obišao najbitnije džamije:
- Plava džamija, Istanbul 2012.
- Hasan II, Kazablanka, Maroko 2015.
- Šeik Zajed, Abu Dabi, 2024.

Kiša i daje pada.
Sutra rano ujutru krećem ka Dubajiu, na susret sa garažom u koju privremeno parkiram motocikl.

10/02/2024

Loše sam spavao noćas. Uzbuđenje pred izlazak iz Omana, takva noć ili nešto treće.
Iz Nizwe krećem već oko 8h ujutro.
Doručak kod lokalnih indusa i žurba da se što pre uđe u UAE.

Danas popodne imam dogovoreno online uključenje, na Moto radionicu, da malo pričam sa učesnicima o putovanjima, bezbednosti i uživanju na dva točka negde daleko od svoje kuće.

Na putu se mimoilazim sa grupom motociklista, a na granicu stižem već oko podne.
Jedan od graničara Omana koji se predstavlja kao PR za turizam me zamoli da se pomerim u stranu i postavi mi nekoliko pitanja o: čistoći, bezbednosti, putevima, internetu, ljudima…u Omanu.
Put me dalje vodi kroz grad Al Ain, a zatim se parkiram na lokaciju gde se uspešno uključujem na Moto Radionicu.
Abu Dhabi je već bio spreman za moj dolazak i sve zastave emirata su bile visko dignute, Sunce je sijalo punom snagom, a ptica nije bilo, inače bi i pesma bila uključena u doček.

Kroz grad nema gužve, dan vikenda, a ispred hotela pričam sa „bratom bajkerom“ lokalnim vozačem za dostavu hrane.
Njih ovde ima na stotine, Dubai, Abu Dhabi. Svi na malim Hondinim motorima, svaki dan rizikuju život u haotičnom saobraćaju ova dva grada. Naravno, za male pare i neki bakšiš koji ovde nije baš česta pojava.

Na recepciji osoblje shvata da imam kameru na kacigi i malo se igraju praveći svoj lični rijaliti program.

Sutra sam u ovom gradu koji ima mnogo toga da pokaže.
Dan predaha pred povratak u Dubai.

09/02/2024

Najhladniji i najteži dan za vožnji od početka putovanja.
Volim kišu! Ali toga ovde nema.
Samo jak vetar, koji uvek duva sa boka. I nosi pesak na put.

Vrlo česti su saobraćajni znaci koji upozoravaju na to.

Danas sam prešao 380km i sve vreme je bila borba sa vetrom.
Čim se malo smiri, ja ubrzam, a on me udari i upozori da je još uvek tu.

Stajao sam nekoliko p**a, što zbog goriva, a jednom na parking da malo odmorim leđa i vrat od udara vetra.
Iza mene staje auto, izlazi čovek i pruža mi kesu. Ne zna engleski, ali gestikulacijom pokazuje da je hrana. Daje mi kesu, poklanja se i odlazi.
Omanci, predivni ljudi.

Na sledećoj pumpi baš to ručam. Kajgana, malo ljuta, sočivo i parata hleb(slično kao naše palačinke, samo malo slanije i mekše).

Nastvlja se borba sa vetrom i vetrenjačama. I na polovini dana stižem u grad Nizwa.
Poznat po tome da je on bio glavni grad Omana pre mnogo vekova.
Veliki broj prodavnica nakita, pokazuju da je ovde srebro i predmeti od njega venom zastupljeni. Ima mono i bižuterije, ali omanski tradicionalni nož(Khanjar) od srebra je veoma lep i unikatan.
Simpatični Souq(pijaca/buvljak), tvrđava, sunčan dan i eto razloga za osmeh.
Danas je petak i njima je to vikend. Mnogo porodica se šeta po gradu.
I ono što mi se mnogo sviđa u Omanu, jeste da prodavci nisu nimalo dosadni. Možeš da gledaš, probaš, pipneš…i nema „uletanja“. Sve suprotno od Tunisa.

Ovo mi je poslednja noć u Omanu, sutra prelazim granicu i idem ka Abu Dabiju.

Drugi grad po veličini u UAE.

08/02/2024

Slalah je bio pust kada sam jutros krenuo dalje. Radni je dan, bilo je oko 8.30h, a ulice puste kao u Beogradu nedeljom prepodne, pa i još manje.
Grad je drugačiji od ostalih u Omanu, po tome što je najjužnije i samim tim je veoma zelen.
Ima dosta palmi, zelenog rastinja i meni nepoznatih sorti drveća.
Bio samu dosta sličnih gradova u prethodnim vožnjama i moram da priznam da se ovaj grad ništa bitno ne razlikuje od nekoga u Maroku, Tunisu ili Zapadnoj Sahari.

Izlaskom iz grada, penjem se na 600-700 metara visine i tu počinje da duva jak bočni vetar, koji me prati veći deo dana.
Vetar je na trenutke bio toliko jak da nisam smeo da pređem 60-70km/h, a gurao me je iz trake u traku.

Danas je bio „tranzitni dan“, onaj koji ima za cilj da se pređe što više km da bi se stiglo na željenu lokaciju.
Usput na benziskoj pumpu srećem dva pripadnika nemačke nacionalnosti na KTM motociklima. Prvi motociklisti koje sam sreo od kada sam krenuo da vozim ove krajeve.
Malo smo pričali, uglavnom ko je bolji, lepši i brži. Ponudio sam se da ih počastim nečim osvežavajućim, ali to ne postoji u njihovom rečniku. Da nekome platiš.
Uz stisak ruke nastavljam dalje.

I ceo današnji dan sam vozio kroz pustoš, pesak, kamen, vetar…i jedan zamalo incident sa kamilom koja je istrčala na put.

Trenutno sam u gradu Haima, vrlo blizu granice sa Saudijskom Arabijom.
550km danas, a za sutra planirano malo manje, cilj je grad Nizwa.
I to će mi biti poslednja noć u Omanu.

P.S. Gorivo u Omanu je oko 50 euro centi, a u UAE 60 eur centi.
U prevodu 3x jeftinije nego u Srbiji.

07/02/2024

Shvatio sam danas da je Salalah grad u kojem sam bio motociklom najdalje od moje kuće.
6099km.
I to kada se stavi na Google mape, putevi kojima bi išao kući nisu baš logični ili mi treba pancir prsluk.

Ceo dan sam proveo vozeći se po gradu.
Obišao njihovu pijacu, zelenu i riblju.
Na ribljoj kupio odličnu ribu, salatu i pirinač. Sve spremljeno i lepo upakovano.
Kao da radim za Wolt.
I to je sve koštalo oko 8-9 eur, a ima za dobra tri obroka.
Licno mislim da je ovo moglo i jeftinije i da sam malo “odran”, ali bilo gde ovo da sam kupio bi kostalo bar 5 p**a vise.
Ja srecan, prodavac zadovoljan.
Obišao centar grada, obode grada i plažu.
Otišao čak i do jednog od vodopada kojih ovde ima nekoliko i svi se nalaze malo van grada.
A baš taj na koji sam otišao, zabranjen prilaz. Da li nešto rade ili nemam pojma, uglavnom pogledao sam na internetu šta propuštam i shvatio da i preostala dva nisu ništa posebno, a treba da se vozi do njih preko 30km.

Dan sunčan, čak i previše topao.
30’C. I ceo dan vozim u bermudama i majici kratkih rukava.

Grad nije mali, ali gužve u saobraćaju uopšte nema.
Moderne građevine i kuće, ali i dosta pustih i kuća u lošem stanju.
I na više mesta kamile šetaju, ne baš po centru grada, ali kao da su “krug dvojke” u Beogradu.
Nemaju nikakvo šetalište uz more, već jedna dugačka plaža koja je postala posećena tek kasno popodne.
Iskreno, očekivao sam za nijansu više od ovog grada, ali imam osećaj kao da je sada skroz van neke njihove sezone.

Sutra idem polako ka UAE. 550km.

06/02/2024

Mačka mi je popila vodu!
Znam da neverovatno zvuči, ali tako je.
Svaki put kada spavam pod šatorom, kupim flašu od 2L vode, da ima za kuvanje, umivanje, pranje zuba.
Tako i ovaj put.
Pred spavanje sam je ZATVORIO sa čepom. Stvarno. I ostavio ispred šatora.
Tu se muvao i neki mačor, mačka…žuto.
U toku noći sam čuo da nešto radi napolju, a ujutro kada sam ustao, flaša sa vodom je bila 10m dalje, otvorena, i voda prosuta. Kako je otvorila, nemam pojma.
To je to! Osveta što sam zauzeo teritoriju.

Pakujem opremu, do obližnjeg gradića svraćam, kupujem vodu, sok i tunjevinu.
Danas imam dosta da pređem pa sve nekako ide u letu.
Put me vodi kroz prostrane ravnice, čitaj: pustinja, koja se proteže dok pogled može da obuhvati, a onda još jedno razočarenje.
Put koji je treba da vodi uz more do samog grada Salalah (cilj ovog dana) je zatvoren.
Ne znam zašto. Vojska stoji i samo pokazuje na desno.
„Od kada je vojska zatvorila put, svi idu preko moje njive!“
Slična je kilometraža, ali jedan vodi pored mora, a drugi preko planina i pustinje.

Oko 400km vožnje kroz pustinju. Tek poneko seoce, bez ičega.
Male grupe kamila uz put. Benzinske pumpe na svakih 100km ili više.
Pustoš, divljina, a nigde nema hlada.
Naiđe poneki kamion, svirne u znak pozdrava ili podrške.

Nagde na izmaku snaga, na jednoj zgradi piše „Restoran“.
Stajem, bar da nešto kupim, a unutra, ništa.
Od svega imaju samo nekoliko konzervi 7Up-a i to je to.
Nema vode, ni hrane.
A ekipa koja sedi unutra, zadnji put je tuš videla u osnovnoj školi. Podigli noge, muve oko njih i vodi se neka rasprava. Svi me pozdrave i nastave svoju diskusiju.
Uzimam piće, sedam na raspali krevet ispred, otvaram tunjevinu i uživam u hladu i dosadnim muvama.

U grad Salalah(drugi po veličini U Omanu) stižem predveče.
Ovo je najdalja točka mog putovanja. Od četvrtka krećem polako ka UAE.

05/02/2024

Možda neko ima želju, ali meni je ovo već bar 10-ti put, da ceo dan vozim kroz pustinju.
Vetar udara sa svih strana, Sunce je uvek na pogrešnom mestu i nema nigde hlada.

Ujutro sam se brzo spakovao da bih prešao što veći broj km.
Pred kraj pakovanja, odjednom dolaze 4-5 Toyoti. Hilux i Land Cruiser(Narodna vozila) i na obali postavljaju nešto za hvatanje ribe.
Znatiželjno zagledaju motor i naravno postavljaju pitanja.
Ova ekipa, niko ne zna engleski. Pa samim tim je i komunikacija bila na 5 arapskih reči koje ja znam i na onoj najbitnijoj: Yamaha.

Malo su postali dosadni pa sam brzo otišao.
Ceo dan sa obe strane p**a, pustinja. Pesak, kamen, zemlja.
Više od 300km, sa ukupno dve benzske pumpe i to je to.
Pred kraj dana nailazim na neki „grad“, koji još to nije. Zove se Duqm.
Svi veći putevi su napravljeni, raskrsnice, osvetlenje…ali nema kuća, tek se grade. I cela okolina je veliko gradilište.

Dan završavam na plaži izvan mesta koje se zove Ras Madrakah.
Udaljen sam od vode 30-40m. Čujem kako udaraju talasi.
Još jedna noć pod šatorom.
Sutra kasno popodne, Salalah. Tamo ostajem dve noći.

Moram da priznam da su svi ljudi VEOMA ljubazni.
Poklone se, nasmeju i kažu Welcome to Oman!

Address

Belgrade

Website

http://www.motodjir.com/

Alerts

Be the first to know and let us send you an email when Moto DJIR posts news and promotions. Your email address will not be used for any other purpose, and you can unsubscribe at any time.

Contact The Business

Send a message to Moto DJIR:

Videos

“Moje zastave uvijek su iste boje nad njima ljubav caruje. Moje zastave nikad na pola koplja…”

Madjarska Slovačka Poljska Češka

SORE - Tara 2024

😃

Red Bull Romaniacs Sibiu, Romania

Transalpina - Sibiu

Off read expirience Tara & Zlatibor 2024

Manastir Krka Slapovi Krke Ostrvo Pag

Dom za nezbrinutu decu Sremčica

UAE&Oman 2024

Dreams & Memories

Povratak sa puta i iznenadienje od dece. Ćerka najviše. Torta, a na njoj mapa putovanja. I to baš detaljna. Sa svim planinama, lokacijama i dodatnim peskom. Da se ima i za poneti. Lep osećaj povratka u ne bas toliko hladnije krajeve.