14/08/2014
У ПОДЕЉЕНОМ СВЕТУ СПАЈА НАС ГЛОБАЛНО ОТОПЉАВАЊЕ
Са питања о кривици за климатске промене, у претходном прилогу, настављамо осврт о овом планетарном проблему и износимо најновије податке о последицама климатских промена на глобалном и регионалном нивоу.
У најновијем извештају Националне управе за океане и атмосферу САД - National Oceanic and Atmospheric Administration (NOAA) се наводи да је просечна глобална температура у јуну ове године порасла за 0.72 оC у односу на просечну за 20. век (15.5 оC). Нови температурни максимуми су забележени на Гренланду, Јужној Америци, Африци, јужној и југоисточној Азији, док је у источној Русији, централној Европи и деловима Северне Америке било хладније од просека. Нивои падавина у Индији су били „само“ 57% од просечних, а у западној Аустралији „катастрофалних“ 28% од вишегодишњег просека. Ниво концентрација угљен диоксида, који се углавном окривљује за глобално отопљавање, је у априлу 2014. године био на рекордно високом нивоу од 400 делова на милион (ppm).
Графикон NOAA, на илустративном прилогу, показује ход годишњих глобалних температура ваздуха до децембра 2013. године. Опсег неизвесности је означен сивим вертикалним линијама, док плава линија прати промене годишњих вредности од 1880. године. Да делимо судбину човечанства показује илустративни приказ на доњем графикону који даје одраз глобалног отопљавања на наше подручје. Према подацима Метеоролошке опсерваторије Београд (РХМЗ), температуре ваздуха у Београду презентоване су плавим стубићима за године хладније од нормале (1961-1990) и црвеним стубићима топлије од нормале. Промене годишњих температура, на истом графикону, представљен је покретним „средњаком“, љубичастом линијом са јасним трендом пораста.
Презентовани подаци јасно указују да је заједничко за Србију и свет приступ о неминовности глобалног размишљања и локалног деловања. На глобалном нивоу и ширем подручју Београда пре сто година је било хладније него данас. Интензиван раст температуре на подручју Србије, који траје од осамдесетих година прошлог века, има утицај на квантитативну промену водног режим. Питањем да ли се количине вода у Србији смањују или не, позабавићемо се у трећем, наредном, осврту.