KLIK

31/07/2021

На излазу из Бијељине, на трећем километру према Павловића мосту, налази се Етно Село Станишићи.

Етно село Станишићи, изван садашњег времена и простора, враћа нас прецима и природи, и буди у нама дивљење према једноставности некадашњег начина живота.

Овдје се одмарају очи и душа, човјек постаје племенитији, али и мудрији слушајући жуборење потока и рад воденице.

Етно Село Станишићи основано је 2003. године, захваљујући инспирацији Бориса Станишића. Више од неколико година он је путовао по српским селима средње Босне у потрази за старим кућама и предметима, који ће сачувати представу о једном времену и култури живљења са краја 19. и почетка 20. вијека.

Резултат је аутентично планинско село у сред семберске равнице.
У селу се данас издвајају двије цјелине. Једна приказује световни живот и изграђена је од дрвета. Чине је дрвене куће – брвнаре са покућством које им је вијековима припадало. Куће повезују поплочане камене стазе, а у центру села су два језера.

Друга цјелина је духовног карактера и представљена је средњевјековном архитектуром грађеном у камену, која је у ствари скуп реплика историјског и религијског значаја.
Село чине воденице, мљекарник, ковачница, камени бунар, амбар и аутентичне дрвене куће, са приказом покућства и народних ношњи. Млин поточар је направљен 1937. године и још је у употреби као и воденица из 1917. године у којима се још увијек меље брашно за погачице које се служе у ресторану. Унутра се налази све што је млинару било потребно за боравак у њему за вријеме сезоне мљевења жита.

Sve informacije i sadržaje možete pogledati na sajtu https://www.etno-selo.com

KLIK PREVOZ
Uživajte u svakom kilometru!

23/07/2021

Јајце је град у средњој Босни и Херцеговини, на ушћу ријеке Пливе у Врбас. У граду је 2013. године живјело 7.172, а у целој општини 27.258 становника.

Јајце се налази у средњој Босни, у њеном северозападном делу и подручју где се стичу панонски и планински део републике. Подигнуто је на месту укрштања путева Сарајево - Загреб и Бања Лука - Сплит, а уском пругом повезано је са Лашвом, Дрваром и Приједором. Јајце је смештено у уској котлини, код ушћа Пливе у Врбас, на надморској висини од 380 до 430 метара.

Као долински и котлински град у планинској Босни, али близу панонског обода, Јајце има умереноконтиненталну микроклиму са истакнутим утицајима потпланинске климе. Средња годишња температура у граду износи 10,1°C. Јануар, као најхладнији месец, има средњу температуру од -0,3°C, док је најтоплији јул, са просечном температуром од 19,3°C. Просечна годишња количина падавина у Јајцу износи 868 милиметара, а месеци који добијају највише кише су у јуну и октобру (по 97 милиметара), а најмање у марту (49 милиметара).

Јајце никада није био велики град, ни просторно, ни популационо. Оно је горело три пута (1527, 1586. и 1658. године), а његово становништво је неколико пута страдало од куге (1731, 1783, 1796. и 1814. године). У време мађарске владавине (1463—1527), многи становници Јајца изгинули су у борби с Турцима, а велики број људи страдао је од болести и глади.
Јајце је 1910. године имало 4.366 становника, а у његових 739 кућа 1921. године живело је 4.132 становника, мање него 11 година раније. Десет година касније (1931), град је имао 7.517 становника, а при првом послератном попису 5.005 становника или 2.515 људи мање (жртве рата, исељавање и др). Пет година касније (1953) Јајце је имало 5.557 становника, а 1961. године 6.853 становника, од којих више жена (3.523) него мушкараца (3.330). Истовремено је у јајачкој општини живело 34.488 људи, од којих највише Хрвата (13.733), затим Срба (8.670), нешто мање Муслимана (7.545) и најмање неопредељених Југословена

Јајце је мали град и економски центар простране, али сиромашне околине. Још у време владавине Хрвоја Вукчића и Стевана Томашевића оно је остварило знатан привредни развитак (као престоница краљева).

01/06/2021

KLIK PREVOZ
Uživajte u svakom kilometru!

31/05/2021

Ксамил је село и бивша општина у ривијери јужне Албаније и део националног парка Бутринт. Реформом локалне самоуправе 2015. године постала је пододелница општине Саранде. Становништво на попису становништва из 2011. године било је 2.994. Општинску јединицу чине села Ксамил и Манастир.

KLIK PREVOZ
Uživajte u svakom kilometru!

30/05/2021

Саранда (алб. Sarandë, грч. Άγιοι Σαράντα) град је у јужној Албанији у области Валона смештен на обалама Јонског мора. Саранда представља један од најважнијих туристичких центара у земљи. У граду живи значајан број припадника грчке националне мањине.По подацима из 2011. године у граду је живело 20.227 становника. Преко пута града налази се грчко острво Крф а поред града, у море утиче река Бистрица.

30/05/2021

Uspešno prenešena preko kolovoza. 🤗

KLIK PREVOZ
Uživajte u svakom kilometru!

29/05/2021

KLIK PREVOZ
Uživajte u svakom kilometru!

28/04/2021

KLIK PREVOZ
Uživajte u svakom kilometru!

10/04/2021

Манастир Љубостиња се налази у близини Трстеника у атару села Прњавор и 9 km североисточно од Врњачке Бање. Припада Епархији крушевачкој Српске православне цркве.

Смештен је у долини мале планинске реке (Љубостињска река). То је задужбина кнегиње Милице.

Посвећен је uспењу пресвете Богородице. Манастир је грађен од 1388. до 1405. године.

У Љубостињи су сахрањене кнегиња Милица (монашко име Јевгенија), жена кнеза Лазара и монахиња Јефимија (Јефронисија), које су се после Косовске битке овде замонашиле са бројним удовицама српских властелина изгинулих у бојевима на Марици и Косову пољу.

KLIK PREVOZ
Uživajte u svakom kilometru!

30/03/2021

KLIK PREVOZ
Uživajte u svakom kilometru!

13/03/2021

Homoljski kraj poznat je kao velika ekološka oaza. Krupajsko vrelo predstavlja jednu od prirodnih retkosti i obeležja ovog kraja.
 
Svojom jedinstvenom lepotom, ovo izvorište, koje na površini stvara kraško jezero, neodoljivo mami u carstvo šuma, voda i čistog planinskog vazduha.
 
Lekovite vode termalnog izvora, koje se mešaju sa hladnom izvorskom vodom Krupajskog vrela, upotpunjuju sliku ovog bajkovitog predela.

Krupajsko vrelo se nalazi u istočnoj Srbiji, u zapadnom podnožju planine Beljanice, sa desne strane Krupajske reke, između sela Milanovac i Krupaja, oko 35 km od Žagubice.
Pristupačno je asfaltnim putem koji povezuje Krepoljin i Despotovac.

KLIK PREVOZ
Uživajte u svakom kilometru!

13/03/2021

Homoljski kraj poznat je kao velika ekološka oaza. Krupajsko vrelo predstavlja jednu od prirodnih retkosti i obeležja ovog kraja.

Svojom jedinstvenom lepotom, ovo izvorište, koje na površini stvara kraško jezero, neodoljivo mami u carstvo šuma, voda i čistog planinskog vazduha.

Lekovite vode termalnog izvora, koje se mešaju sa hladnom izvorskom vodom Krupajskog vrela, upotpunjuju sliku ovog bajkovitog predela.

Krupajsko vrelo se nalazi u istočnoj Srbiji, u zapadnom podnožju planine Beljanice, sa desne strane Krupajske reke, između sela Milanovac i Krupaja, oko 35 km od Žagubice.
Pristupačno je asfaltnim putem koji povezuje Krepoljin i Despotovac.

KLIK PREVOZ
Uživajte u svakom kilometru!

27/02/2021

Велики Бук или Лисине је водопад у источној Србији, на падинама Бељанице. Водопад се налази на речици Врелу, десној притоци реке Ресаве. Смештен је на око 380 метара надморске висине, у близини Ресавске пећине. Према типу настанка спада у акумулационе водопаде, настале акумулацијом бигра. У подножју је формирано језерце мале дубине, окружено бигреним блоковима. Заједно са извором речице Врело под заштитом је државе, као споменик природе „Водопад Лисине“ и као објекат геонаслеђа Србије. Врело сакупља воде са широких крашких предела Бељанице, а директна хидрографска веза установљена је са рекама понорницама из увала Речке и Бусовате.

KLIK PREVOZ
Uživajte u svakom kilometru!

24/02/2021

24/02/2021

KLIK PREVOZ
Uživajte u svakom kilometru!

24/02/2021

Homoljske planine pripadaju grupi karpatsko-balkanskih planina. Prostiru se pravcem istok-zapad u živopisnim predelima Srbije. Bogate su vodom, rečicama i vodopadima. Niži delovi obrasli su hrastovom i bukovom šumom dok su na višim delovima pašnjaci i livade na kojima pasu stada ovaca od čijeg mleka se pravi čuveni homoljski sir.

Vrh Ježevac 675 m n.v. duguje svoje ime sitnim stenama koje izbijaju iz zemlje i podsećaju na bodlje ježa. Pogled sa vrha je nezaboravan, vide se svi okolni vrhovi, Veliki Vukan, Štubej, Vranj, Krilaš, Beljanica i dolina reke Mlave. Po čistom danu naročito posle kiše mogu se videti vetrenjače u Rumuniji i Avalski toranj. Zajedno sa Malim i Velikim Vukanom ograničava Gornjačku klisuru koju je presekla reka Mlava dok se u podnožju na samom početku pešačke staze nalazi manastir Gornjak.

KLIK PREVOZ
Uživajte u svakom kilometru!