Seoski Turizam Rudna Glava Blizna

06/03/2020

15/02/2020

23/02/2019

Vodopad Beli Izvorac i skriveni prolaz na drugu stranu
Majdanpek
Autor: Aleksandar Jagodin Dejanović

15/02/2019

Biramo TOP 5 prirodnih atrakcija istočne Srbije! ✨

Atrakcija: Rajkova pećina

Glasajte lajkovanjem fotografije.

06/12/2018

23/08/2018

Skriveno u istočnoj Srbiji nadomak Majdanpeka, Valja prerast, sa visinom od 44.8m i širinom od 9.7m, predstavlja najveći prirodni most u Srbiji.

15/09/2017

Nacionalni park Đerdap pun je prizora o kojima se priča celog života. Vreme je da se u to i sami uverite. :)

Foto: R.Sazdić

02/09/2017

21/07/2017

15/06/2017

Археолошка блага Борског округа

Рудна Глава је археолошко налазиште код истоименог села, недалеко од Мајданпека, из доба раног енеолита и најстарији рудник бакра у Европи, датиран у 5. миленијум пре нове ере. Налази се у брдско-планинској области оивиченој Поречком, Црнајском и Шашком реком, у залеђу Ђердапске клисуре. Већи део територије са обе стране Шашке припада Рудној Глави, која је била развијени центар најранијег рударства бакра на централном Балкану, односно у југоисточној Европи, са значајном продукцијом карбонантних минерала бакра, малахита и азурита. Стари рударски радови из периода енеолита откривени су на дневном копу модерног рудника. Највећи део концентрисан је у североисточном делу.

На многобројним окнима-каналима рудних жила, њих 30, биле су честе платформе у облику левкастих јама. Серија камених батова-масивних чекића израђених од речних облутака, представља једну од највећих до сада нађених на праисторијским рудницима бакра у Европи и Малој Азији.

Значајан налаз представљају четири оставе са керамичким судовима, каменим батовима и коштаним оруђем. Два типа амфора (крушколике и амфоре-крчази), која су заступљена на овом локалитету, припадају винчанској групи и одређују експлоатацију руде у период завршетка фазе Винча-Тордош II и почетак Винче-Плочник I. Остаци, вероватно античких, радова откривени су у јами модерног рудника. Систематска ископавања вршена су у период 1969/79. године, а касније настављена са прекидима до 1989. године.

Ово налазиште је проглашено културним добром од изузетног значаја. Међутим, као што је већ спомињано на фејсбук страници Упознајте Борски округ, треба се подсетити да овакво велико културно и туристичко богатство још увек није адекватно уређено и заштићено.

09/06/2017

Природна блага Борског округа

Казан је клисура и сужење у композитној долини Ђердапа, дужине 19 километара, негде на половини пута између Доњег Милановца и Кладова. Северна обала припада Румунији, док је јужна у Србији. Састоји се из две клисуре.

Велики Казан, чије је корито широко 150-170 метара, а стрми, скоро вертикални одсеци достижу и 300 метара, што клисуру сврстава и у кањонске долине. У њој су бројни вртлози чије дубине достижу и више од 70 метара.

Након Великог, источније следи Мали Казан, са ширином корита од 180 до 300 метара. Клисура је усечена у старије и отпорније стене, а повезује Доњомилановачку котлину са Оршавском котлином. Корито Дунава је у овом делу Ђердапске клисуре најуже, а највећа дубина достиже и више од 100 метара.

Са друге стране, масиви Велики и Мали Штрбац са литицама достижу висину и од 800 метара. Међутим, треба имати на уму да су високе стрмине, које се зарезују у Дунав, биле и знатно више, гледано са реке, пре изградње хидроелектране Ђердап I, када је ниво воде знатно подигнут. Такође, пре изградње овог енергетског гиганта, Казан је био мрестилиште моруне и јесетре које су ту долазиле из Црног мора.

Казан опасују планина Мироч са јужне стране и са северне, румунске, Мунци Алмажуј. Изнад стена Казана налази се видиковац Плоче, са кога се пружа најлепши поглед на Ђердап и којим се овај највећи национални парк у Србији најчешће и приказује.

09/06/2017

Културна блага Борског округа

Музеј Лепенски Вир, недалеко од Доњег Милановца, код села Бољетин, налази се у склопу археолошког комплекса Лепенски Вир. Подигнут је поред измештеног локалитета Лепенски Вир, који представља светски значајан локалитет, стар 9000 година.

Лепенски Вир, по коме је цела једна мезолитска култура добила име представља изузетно значајно и у много чему јединствено праисторијско налазиште. На овом локалитету, који је интензивно насељаван од 6300. до 5500. године пре нове ере, издвојена су насеља која припадају мезолиту и раном неолиту. Открића која се везују за мезолит чине Лепенски Вир изузетним.

Плански подизана насеља са стаништима и светилиштима трапезоидне основе, некрополе које указују на посебне погребне ритуале, монументалне скулптуре од камена, као и бројни покретни налази од кости и камена, сведоче о томе да је ово налазиште представљало не само насеље, већ и сакрални центар. Најпознатији налази су скулптуре и жртвеници направљени од облутака, од крупнозрног пешчара, нађени заливени кречњачким малтером у подовима кућа, најчешће уз огњиште. Према ономе што приказују, скулптуре се могу поделити на фигуралне, са представама људског лика, и орнаменталне скулптуре, декорисане мотивима меандра, рибље кости и плетенице.

Лепенски Вир је истраживан између 1965. и 1970. године, у оквиру пројекта Ђердап I. Археолошка ископавања заједнички су организовали и спровели Народни музеј у Београду, Археолошки институт, Републички завод за заштиту споменику културе Републике Србије, Завод за заштиту споменика културе у Нишу и Центар за археологију Филозофског факултета у Београду. Археолошким истраживањима руководио је др Драгослав Срејовић.

Поред локалитета подигнут је музеј, који је у саставу Народног музеја од 1978. године. У јуну 2011. године, на месту некадашње зграде музеја, отворена је нова модерна грађевина, Центар за посетиоце, према пројекту архитеката Синише Темеринског и Марије Јовин, из Републичког завода за заштиту споменика културе Републике Србије.

У новој згради, осим самог локалитета који је главни и централни експонат музеја, у чијој презентацији су постављене и копије монументалних скулптура на места налаза, могуће је видети и нову поставку. Она презентује мезолит и неолит самог локалитета Лепенски Вир, укупно преко 100 експоната (употребни предмети - оруђе и алатке, накит, жртвеници, скулптура, неолитска керамика), а укључује и реконструисане начине сахрањивања на Лепенском Виру и холограмску реконструкцију кућа са Лепенског Вира.

08/06/2017

Археолошка блага Борског округа

Трајанова табла је латински натпис римског цара Трајана, уклесан на стени у Ђердапској клисири, на половини пута Доњи Милановац - Кладово, недалеко од Текије. Ова табла је део ансамбла римских споменика на некадашњем римском путу коме припадају и остаци Трајановог моста.
Место где је постављена Трајанова табла пре више од 1900 година је најнеприступачнији део читавог дунавског пута Via Traiana, њено постављање означило је завршетак радова на трасирању обалског пута и представља само један у низу римских невероватних градитељских подвига.
Рељефно поље са натписом, импозантних укупних димензија 8,2 х 3,85 метра, урезано је у вертикалну глатку стену, скоро без природно проходне обале. Текст у шест редова на латинском језику се налази у средишту рељефа, уоквирен правоуганом бордуром - таблом познатом под називом tabula ansata (табла са дршкама/ансама), димензија 3,4 х 1,75 метра. Таблу држе два крилата бића (бочно), са делфинима изнад и клечећом фигуром брадатог мушкарца испод, која се као и два последња реда натписа временом избрисала. Остала је забележена у изворима истраживача протеклих векова. У врху рељефног поља је профилисан заштитни испуст, украшен са доње стране розетама, са орлом раширених крила, у центру. Траг црвене боје, којом је био обојен читав рељеф, задржао се у удубљењима рељефа.
У натпису, после царевог имена и свих титула, стоји да је пут начињен усецањем планинских литица подупирањем конзолама.
Први пут је описана и публикована пре 300 година (1690/1726.). Натпис TABULA TRAIANA, изнад Трајановог рељефа, додат је пре више од једног века, тачније, 1891. године, приликом спровођења првих мера заштите, предузетих од тадашње Владе краљевине Србије.
Године 1969. Трајанов рељеф са натписом подигнут је за 20-25 метара, како би се заштитио од потапања, након изградње хидролекетране Ђердап. Постављена је тачно изнад првобитне локације, исецањем и фиксирањем читавог блока старог лежишта - каменог монолита заједно са натписом и делом пута, око 300 тона тежине.
Оригинални изглед овог споменика и његови архивски снимци могу се видети на фото-панел изложби у малој сали Археолошког музеја Ђердапа.

27/04/2017

Da li ste znali da Rajkova pećina ima najdužu uređenu šetnu stazu u Srbiji? 😊 Svakodnevno veliki broj turista iz raznih krajeva Srbije i sveta dođe da vidi našu kraljicu pećina, jednu od najlepših u Evropi! Samo u ponedeljak, 1. maja, dođite da čujete legende o harambaši Rajku po promotivnoj ceni od 200 dinara! Saznajte kakvo blago naša opština ima! 😊 Organizovani ulasci u pećinu u 10, 12, 14 i 16 h 😊

19/04/2017

12/04/2017

Rajkova pećina, najlepša u Srbiji! :) Posetite nas! :)
e-mail: [email protected]
telefon: 0668006576

31/03/2017

Sajt „Virtual Tourist“ objavio listu fascinantnih klisura interesantnih avanturistima koji ne vole statičan odmor. U moru ponuda turistima najrazličitijih ukusa, od onih koji vole izležavanje po plažama, vrednuju broj zvezdica za kategorizaciju hotela, ali i avanturista željnih istraživačkih tura, s...

31/03/2017

Поред река, за водно богатство наше земље, од изузетног значаја су и врела , која се убрајају у популарне туристичке дестинације. Можда ни...

31/03/2017

Zoomorphic altar shaped as four feet tablet with modeled deer heads, decorated with incised lines on the sides, Vinča culture, Copper age (Chalcolithic) period, around 5000 BC, discovered in one of the prehistoric mining shafts at Rudna Glava site, near Majdanpek, eastern Serbia.
Collection of Krajina Museum in Negotin.
Rudna Glava is one of the most important European archaeological areas with earliest evidences of European copper mining and metallurgy, dating to the beginning of the 5th millennium BC.
Archaeologists have found remains of mining shafts, several Neolithic settlements in Rudna Glava and settlements from later periods, Bronze and Iron age, with numerous findings such are anthropomorphic and zoomorphic figurines, pottery, altars, mining tools, weapons, jewelry...
//
Zoomorfni žrtvenik u obliku stočića na četiri noge sa predstavama glava jelena, ukrašen urezanim linijama sa strane, Vinčanska kultura, Bakarno doba, oko 5000 godina pre nove ere, pronađen u jednom od praistorijskih rudnih okana na Rudnoj Glavi kod Majdanpeka, istočna Srbija.
Zbirka Muzeja Krajine u Negotinu.
Rudna Glava je jedna od arheološki najvažnijih oblasti Evrope, sa najranijim dokazima rudarstva i metalurgije bakra na čitavom kontinentu, koji potiču s početka petog milenijuma pre nove ere.
Arheolozi su na Rudnoj Glavi otkrili ostatke praistorijskih rudarskih okana, ostatke naselja iz razdoblja neolita, bronzanog i gvozdenog doba, sa brojnim nalazima poput žrtvenika, figurina, grnčarije, oruđa, oružja, nakita...

26/03/2017

      Ponosno se šepuri nepreglednim šumama, livadama, pećinama. Posebno je bogato vodom, tako da se ovde mogu naći prelepi vodopadi, jezera i smaragdna vrela. Kao da to bogatstvo samo po sebi nije dovoljno, već se u rekama ovog … Continued

04/03/2017

04/03/2017

08/02/2017

VALJA prerast! Uzburkana, uznesena, razbarušena, ponesena... Prerast koja VALJA sve pred sobom i koja VALJA svima!

07/02/2017

Bajka podjednako razumljiva svim jezicima, naravima, svima koji se nađu u njenoj blizini. Sliva se, preliva, huči nizbrdo, razdvaja oblake obalama, slapovima...

29/01/2017

Kud Rudna Glava - Pesme i igre okoline Negotina Nastup U Becu 10.12.2016. Koreograf i umetnicki rukovodilac: Mitrovic Milorad

03/01/2017

31/12/2016

Lokalitet Rudna Glava u istočnoj Srbiji jedan je od malobrojnih živih spomenika koji svedoči o prapočetku evropskog metalnog doba. Iako istraživan u periodu od 20-ak godina, on krije još mnoge tajne k