07/12/2019
ПРИЧА О МИЛОСТИВОМ САМАРЈАНИНУ
“И гле, законик неки устаде и кушајући Исуса рече: Учитељу, шта ми треба чинити да наследим живот вечни? А он му рече: Шта је написано у Закону? Како читаш? А он одговарајући рече: “Љуби Господа Бога свога свим срцем својим, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свим умом својим, и ближњега свога као самога себе”. А он му рече: Право си одговорио; то чини и живећеш. А он, желећи себе да оправда, рече Исусу: А ко је ближњи мој? А Исус одговарајући рече: Човек неки силажаше из Јерусалима у Јерихон, и западе међу разбојнике, и ови га свукоше и ране му зададоше, па одоше, а њега полумртва оставише. Случајно пак силажаше оним путем неки свештеник, погледа га и прође. А тако и левит, кад је био на оном месту, приступивши, и видевши га прође. А Самарјанин неки путујући дође до њега, па кад га виде сажали му се; и приступивши зави му ране и зали уљем и вином; и посадивши га на своје кљусе доведе га у гостионицу, и постара се око њега. И сутрадан полазећи извади два динара те даде гостионичару, и рече му: “Побрини се за њега, а што више потрошиш ја ћу ти платити кад се вратим”. Шта мислиш, дакле, који је од оне тројице био ближњи ономе што беше запао међу разбојнике? А он рече: Онај који му милост учини. А Исус му рече: Иди, па и ти чини тако”. (Лк.10,25-37).
Нико се не може спасити од греха, од рана нанесених души његовој, док не позна милост и истину Божју, откривену у Светом Писму. Као што човек само при великој светлости сунца види све путеве пред собом и бира којим треба да се упути, тако исто једино при великој светлости Светога Писма човек гледа и види пред собом све путеве добра и зла, и разликује једне од других. Једино је у Светом Писму откривена потпуна истина, без примеса лажи и обмане, те се само преко те истине достиже до жељеног циља – спасења свога. У данас прочитаном Јеванђељу чули смо причу у којој Господ наш Исус Христос сликовито описује тајну спасења читавог човечанства, које тумара по мраку и тргује са заблудама, тражећи истину коју никако не налази. Слично је било и у време кад је Христос испричао данашњу јеванђелску причу. Повод да је исприча, дао му је један законик питањем: “шта ми треба чинити да наследим живот вечни?” Ненависник Бога и рода човечјег, који је без успеха лично кушао Господа у пустињи, продужује сада да га куша кроз собом заслепљене људе. Законик у договору са својим истомишљеницима поставља питање Господу не би ли у Његовом одговору нашао кривицу да га оптужи. Тако овај законик није ни мислио на свој живот, него на Христов; то јест, њему није било стало до тога како свој живот да сачува, него како Христов да угрози. Он је желео да нађе кривицу код Христа, смртоносну кривицу против закона Мојсијева, да би га могао оптужити и тако њега погубити, а себе, као вешта законика и адвоката, прославити међу себи сличнима. Спаситељ наш, видећи закониково лукавство и знајући циљ питања, одговара протупитањем, и то не једним већ са два: “Шта је написано у Закону? Како читаш?” На прво питање законик је лако могао одговорити, пошто је познавао закон Мојсијев. На друго питање, које се односи на духовно разумевање написаног, законик је одговорио Христу: “Љуби Господа Бога свога свим срцем својим, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свим умом својим, и ближњега свога као самога себе”. Знајући да Спаситељ наш, заповести о љубави према Богу и ближњему ставља на врх лествица свих заповести и свих добродетељи, законик лукаво одговара Христу мислећи да ће Христос истаћи неку другу заповест. Но добива неочекиван одговор: “Право си одговорио, то чини и бићеш жив”. Спремајући замку Господу сам бива ухваћен у њу. Овако су Јевреји увек пролазили кад год су кушали Христа. Кушајући Господа они су га тиме све више прослављали а себе упропашћивали, и одлазили од њега посрамљени као и онај отац лажи – сатана у пустињи.Покушајући да се оправда законик поставља још једно питање, оно које га разоткрива као кушача: “А ко је ближњи мој?” Овим питањем као да је рекао: ја знам заповести о љубави према Богу и ближњему али не знам ко је ближњи мој. Ја знам закон на речима, али га делима не вршим? Ја знам за Бога али га не желим упознати живљењем по закону. Погледајмо, браћо и сестре, свако у свој живот и видимо, нисмо ли и ми као овај законик? Чули смо за заповести Божје, већина их од нас и зна као овај законик, а да ли их вршимо у животу своме? Треба нагласити да се нико неће спасти самим познавањем, већ испуњењем воље Божје. Знање о вери и вољи Божјој су само помагала, а дела су она која отварају капију Царства небеског. Међу делима којим у животу потврђујемо своју веру јесу свакодневна молитва и држање поста у време које је прописала Света Црква. Молитва и пост, то су крила у птице: ако је једно болесно, птица не може да полети. Ове седмице, почео је Божићни пост, па је пред нама још једна прилика да потврдимо своју верност Христу и Његовој Цркви. Вратимо се поново на јеванђелску причу и послушајмо како Спаситељ одговара на треће постављено питање закониково: “Човек неки силажаше из Јерусалима у Јерихон, и западе међу разбојнике, и ови га свукоше и ране му зададоше, па одоше, а њега полумртва оставише. Случајно пак силажаше оним путем неки свештеник, погледа га и прође. А тако и левит, кад је био на оном месту, приступивши, и видевши га прође. А Самарјанин неки путујући дође до њега, па кад га виде сажали му се; и приступивши зави му ране и зали уљем и вином; и посадивши га на своје кљусе доведе га у гостионицу, и постара се око њега. И сутрадан полазећи извади два динара те даде гостионичару, и рече му: “Побрини се за њега, а што више потрошиш ја ћу ти платити кад се вратим”. Шта мислиш, дакле, који је од оне тројице био ближњи ономе што беше запао међу разбојнике? А он рече: Онај који му милост учини. А Исус му рече: Иди, па и ти чини тако”. (Лк.10,30-37). Одговор препун унутрашњег сликовитог значења везаног за спасење читавог човечанства од постања света. Човек који силажаше из Јерусалима у Јерихон јесте Адам и сав род људски што је произашао од Адама. Јерусалим означава небеско обиталиште првоствореног човека у рајској моћи и красоти, у близини Бога и светих Анђела Божјих; Јерихон означава долину плача и смрти. Разбојници су зли дуси, безбројне слуге сатане, који је и навео Адама на грех непослушношћу према Богу. Као највећи пакосници рода људског зли дуси нападају на људе, свлаче са њихове душе божанску одежду страха, вере и благочешћа; рањавају душу гресима и пороцима, и онда се привремено удаљују, док душа крај друма живота у очајању лежи не могући да крене ни напред ни назад. То представља слика голог и изранављеног човека крај друма кога су израњавали разбојници. Свештеник и Левит означавају Стари Завет, и то: свештеник означава Мојсијев закон, а Левит пророке преко којих је Бог устројавао спасење и који су опомињали народ да одступи од зла и врати се Богу живоме. Међутим, ни једни ни други нису извршили своју функцију; Мојсијев закон је само видео човечанство као тешког болесника, но “погледа га и прође”. Пророци су не само видели него су и приступили болеснику па тек онда “прошли”. Самарјанин представља Господа Исуса Христа, који спустивши се у долину плача и смрти приступи болеснику, зави му ране и зали уљем и вином и потпуно се побрину око њега. Самарјани су били презрени од Јевреја као нечисти идолопоклоници, сликовито као и Господ и Његова наука. Овим наш Господ жели поучити да не очекујемо пројаву Божје силе само кроз велике и славне овога света, него да с пажњом ослушнемо шта мисле и говоре људи мали и презрени од овога света. Јер Бог се често служи трском да разбије гвоздене зидове, и рибарима да посраме цареве, и оним што је најниже да посрами оно што је највише у очима људи. Свака од радњи које је Самарјанин извршавао над изубијаним човеком такође има свој смисао за наше спасење, а циљ свих значења јесте сликовити приказ заповести Божје о љубави према Богу и ближњима и неизмерне љубави Божје према палом човеку. Браћо и сестре, унесимо поруку данашњег јеванђеља љубави Божје у свој живот.
Извршујмо заповести Божје, молимо се, постимо, долазимо редовно у цркву на заједницку молитву, кајмо се за своје грехе и исповедајмо их, причешћујмо се Пречистим Тајнама Христовим. Само тако ћемо испунити оно што је воља Божја и што нам налаже заповест о љубави према Богу и ближњему нашему.
Нека би нам троједини Бог био на помоћи и нека нас Његова милост прати све дане живота нашега. Амин.
