20/09/2021
Awesome weekend of outdoor sports with Vela Luka Outdoors 😎
Vela Luka Outdoors 2021. ❤❤❤❤❤❤❤
Završio je 7. po redu Vela Luka Outdoors festival ilitiga, zgotovili smo pink groznicu koja je u tri dana protresla Velu Luku.
Judi moji kako nam je lipo bilo, ma johi meni...jadno lipo.
Ove godine manifestacija je trajala 3 dana. Počeli smo penjanjem, tj. svečanim otvaranjem penjališta „Podstine”, zatim smo se malo educirali na predavanju, a onda su u subotu neki seli na bicikle, a neki stazu pod noge i tako su svi krenuli u svoje trke.
Bicikle su startale iz Vele rive, trkači iz Vele spile i sva srića da ni bilo vele vruće jer ih je čeka veli „bokun”.
Bicikliste bome 28 kilometri, a trkače 10 km, a onima što im je to bilo malo mogli su istrčat i 22 kilometra.
Biciklama je Ivan dole na Velu rivu na stratu odbroji do 3 i pojurili su, a onima gore na spili je Darko puhnu u rog i svi su istrčali kako mravi.
Osim Lea, judi, morali ste to vidit, on ni trča, on je poleti. Ki metak.
I dok su neki još pomalahno izahodili iz spile, Leo je već bi na križu od Sprtišći (molim strane čitatelje da ne googlaju u prevoditelj nego nazovu nekoga iz Luke da im rastumači) ili ako se sjećate onog Križa di su se odvajali Veli i Mali trail.
Biciklisti su jurili, ne zaustavljajući se na okrepama. Njima vam ni potriba ništa, a što im služi, nose za sobom.
A oni što su trčali, njima je to malo dulje trajalo i sve što im ponudite dobro im dodje.
I kad je većina bicikli već bila u cilju, trkačima je bilo najgore. Penjali su se i beštimali pa su se opet kalavali oliti kuntubali i tako 3-4 p**a. Na okrepama su ih volonteri tetošili. Davali im lipega grozja, govorili da dadu malo više gasa, da što se kulinjaju, da je Leo već u Luci i da će dobota poć učinit još jedan trening.
I tako svaki u svojemu filmu su trčali i sanjali kad će doć Spila jer pa iza je samo nizbrdo. I da im brže dođe spila niki su brojili mitohondrije što im se množe u tilu jer je Herman tako reka na predavanju, a oni su pozorno pratili. A niki trniki, nećemo ih imentovat, toliko su se udubili zbrajat koliko se novih mitohondrijića okotilo, da su donapokon pali. Ni bilo zledi, samo su malo ostrugali kolino.
I tako svak uvik trče za se, vrti neki svoj film i bori se, a opet svima bude lipo na svoj način i znaju da su utrku odradili zajedno sa svima.
Staze su ko i uvik savršene i dobro označene, a ima i raznih poruka koje nam naši volonteri ostave da nam bude lakše.
A, uz staze ima i maslinika, i polja, i lipih grebena, suhozida, vrtuljaka, skrivenih uvala, i ravance, ma nema čega nema.
Ali, od svega su nam naj volonteri.
U Spili smo opet imali Trtajunovce koji su nam predočili kako se nekad obitavalo u Veloj spili. A ostali, pink volonteri, nasmijani, suosjećajni i brižni. Sve su nam davali i govorili da neka izdržimo.
I tako, na kraju, nakon puno uspona i padova, puno znojenja, mučenja, svi što su krenuli, kako na bicikli tako i na noge, su živi i zdravi ušli u cilj.
Osmijeh koji ćete vidit na našim licima će reći koliko smo sretni što smo tu subotu bili baš na toj stazi i toj ekipi.
Poretke, već svi znate, imate ih na štoperici i stotinci.
Ali, ko i inače, nismo ostali samo na suboti, tj. sve to nam je bilo malo.
Tako smo, kao i prethodnih godina sve sudionike počastili izletom na Proizd.
A kako je bilo tamo...
E, to vam nećemo reć. Dogodine dođite i bit će vam jasno zašto se ljudi vraćaju na naše utrke.
Čestitamo pobjednicima. Čestitamo i svim sudionicima.
Čestitamo i onima koji su slavili rođendan i godišnjicu braka i proslavili je na sportski način na stazi, a neki i na postolju.
Hvala sponzorima, o njima ćemo ponovo u slijedećem postu.
Hvala volonterima i koordinatorima volontera.
Hvala Ivanu i Marku i njihovima timovima BK Timunu i TTK Strci
Hvala HGSS i našem Vinku.
Hvala Maretašima
Hvala Crvenom križu.
Hvala Vatrogascima
Hvala hotelima: Korkyra, Adria i Posejdon, restoranu Dalmacija te pizzeriji Alfa, oni su nas nahranili.
Hvala Vinku Prizmiću, on nas je napojio.
Hvala Caffe baru Bobovišća na kajacima i pivi.
Hvala Taxiju Petar
Svima koji su nas bodrili i čekali u cilju.
Hvala famijama trkača i biciklista što im toleriraju izbivanja, treniranja i stalne rasprave o kočnicama, novim sicevima, pace-u i tempu.
Za kraj, edno ogroooooomno hvala Boris Kačan Photography. On je slikava s tri aparata i s dronom, a da stigne na 4 točke i slika svih, slikava je i iz gepeka, ali isto ni uspi ćapat Leota. On je brži i od drona.
Hvala curama: Anđela i Ana Marija našim curama s fotaparatom na cilju!
Hvala Deniju, Danijelu, Šćepotu i Slavici, oni su samoinicijativno uletili sa slikama
Hvala i tebi dragi čitaoče što si doša do ovde. Sigurni smo da si i sam bio dio ovega pink ludila, a ako nisi, bit ćeš dogodine.❤
Vidimo se na Zimskoj strci😎