Zagreb in English and German guidance

22/01/2025

13/01/2025

Kompas pogubljen

13/01/2025

Kompas

13/01/2025

05/01/2025

27/12/2024

"Moj otac mi kaže da ne treba da se ženim dok ne odem u fudbalsku penziju, i slažem se sa njim. Kada se oženiš, tvoj prioritet postaju tvoja porodica, supruga i deca. Tek onda dolazi fudbal. Želim da budem siguran da, dok igram fudbal, budem na svom najboljem nivou. Fudbal mora biti na prvom mestu. Nikad ne znaš koliko dugo možeš igrati na najvišem nivou. Kada se penzionišem, sa 33 ili 34 godine, imaću ceo život da razmišljam o osnivanju porodice."

- Son Heung-min o tome zašto se još uvek nije oženio.

Izvor fotografija: Youtube/printscreen.
Fotografije uredio: /FB.

07/12/2024

I'll

06/12/2024

Ajmo balkanci isto ovako od 91 pa nadalje

Policajci u Kanadi meditiraju pre smene kako bi izbacili sav bes kroz meditaciju, a ne na građane.

Izvor fotografije: MyFavouriteColourIsPlaid/imgur.

05/12/2024

Albanac iz Bujanovca Miljazim Gegulaj već nekoliko godina svakodnevno obezbeđuje užinu za dvadesetak bolesne dece iz Vranja.

Miljazimovi roditelji su rodom iz Prizrena, kada su se 1970-ih godina preselili u Bujanovac i tu otpočeli biznis. Miljazim sa suprugom Sadom važi za velikog humanistu, ali oni o tome nerado pričaju. Kako se pekarska radnja nalazi u blizini prostorija gde borave deca iz Udruženja za pomoć nedovoljno mentalno razvijenim osobama, počelo je da se rađa neobično prijateljstvo između ovog Albanca i bolesne dece.

"Iz Udruženja za pomoć nedovoljno mentalno razvijenim osobama zatražili su pomoć, da im nekako pomognemo. U pekari smo odlučili da za njih svakog dana obezbeđujemo užinu. Nekada je to burek, sledeći put kifle, rol viršle, slane i slatke pite i sve ono što svakodnevno pripremamo u pekari. Imam troje dece i oni se igraju sa decom iz Udruženja, postali smo veliki prijatelji. Od dece iz Udruženja za Novu godinu svaki put dobijem čestitku napisanu na albanskom jeziku, sa najlepšim željama za mene i moju porodicu. Osmesi bolesne dece i njihova iskrena radost, za mene su najveća nagrada."

Miljazim je jedan od retkih Albanaca koji u Vranju ima svoj posao. Kaže da do sada nije imao nikakvih problema.

"Otac je iz Prizrena i uvek nas je vaspitavao da postoje samo dobri i loši ljudi i da ih tako delimo, a ne po naciji, veri ili rasi. Ovde imam veliki broj mušterija, svi su zadovoljni. Imam veliki broj prijatelja u Vranju, a među zaposlenima i Srbe i Albance. Treba svakom pomoći ako si u mogućnosti, jer to je divan osećaj. Mislim da ne radim ništa posebno pomažući drugima, kao i da svaki čovek ima u sebi potrebu da učini nešto dobro."

Jednom rečju ČOVEK.

Izvor fotografije: Pekara Aroma/FB.