29/05/2019
На данашњи дан, 29. маја 1453. године пао је Цариград — престоница древне Византије.
Постање где којијех ствари: ЦАРИГРАД
Србљи приповиједају да Цариград нијесу људи зидали, него да се сам саздао. Кажу да је некакав цар ловећи нагазио на мртву људску главу и прегазио је с коњем; онда му глава проговорила: "Шта ме газиш, кад ћу ти мртва досадити." Кад то чује цар, он сјаше с коња те узме ону главу и однесе кући; па је код куће сажеже, и оно угљевље од ње пошто се охлади, стуче у прах, па завије у хартију и остави у сандук. Послије некога времена отиде некуда цар, а његова кћи (која је била дјевојка на удају), узме кључеве па отвори сандук и почне по њему нешто преметати; кад нађе онај прах у хартији, види да је некакав прах, али не зна какав је, на онда метне прст на језик те покваси, па умочи у онај прах, и лазне мало да би дознала што је; по том га опет завије у хартију као што је и био, и остави у сандук, а она од тога часа остане трудна.
Кад се послије стане истраживати и испитивати одкуд и како, дозна се да је од оне гдаве. Кад дјевојка буде на том доба, а она родн сина. Кад узие цар још онако мало дијете у руке, а оно њему одмах рукама те за браду! Онда цар заповједн, да донесу један тањир жива угљевља, а један дуката, да огледају чини ли то дијете из лудости или од своје воље. "Ако (вели) буде дијете лудо, оно ће потрчати с рукама и за угљевље, ако ли не буде, оно ће за дукате." Кад донесу пред дијете угљевље и дукате, а оно одмах рукама за дукате, а угљевљу ни мукајет. Цар већ види да ће оно да се испуни што му је глава казала.
Кад буде дијете већ велики момак, онда га цар отјера у свијет, и каже му: "Да се нигде не станиш, док не нађеш гдје су се два зла ударила." — Ходајући тај момак по свијету, кад дође на оно мјесто где је сад Цариград, нађе глогов трн гдје се около њега обмотала гуја, па гуја пеца трн, а трн боде гују; онда помисли у себи: "Ево ово су два зла," па пође у наоколо разматрати она мјеста; кад дође онако унаоколо идући, опет поблизу онога трна, онда стане, па рече: "Овјде треба стати." У који мах то рече, у онај се мах обазре, а то се од онога трна до његовијех леђа (куд је год он ишао), створио зид. И од тога мјеста до онога трна, кажу да ни данас нема зида у Цариграду (а да се он није обазрео и да није рекао: "овдје треба стати," зид би за њим нарастао до трна). Послије он ту постане цар, и од свога дједа отме царство. (Живот и обичаји народа српскога, описао их и за штампу приуготовио Вук Стеф. Караџић, у наклади Ане удове В. С. Караџића, Беч, 1867)
На данашњи дан, 29. маја 1453. године пао је Цариград — престоница древне Византије. Можда је баш "од тога мјеста до онога трна" где "кажу да ни данас нема зида у Цариграду" продрла у град војска османског султана Мехмеда II Освајача.
