Upoznaj Srbiju

15/02/2019

Дан државности Србије

Дан државности Србије је државни празник Србије који се празнује 15. и 16. фебруара, а установљен у спомен на дан када је на збору у Орашцу 1804. године дигнут Први српски устанак, као дан сећања на почетак Српске револуције, и дан када је у Крагујевцу 1835. године издат и заклетвом потврђен први Устав Књажевства Србије — Сретењски устав. Овај датум је најбитнији датум у политичком, културном и историјском календару Србије.

13/01/2018

Срећна Нова православна 2018. година!

07/01/2018

https://www.youtube.com/watch?v=7IO9tbFJGj4

Анђели певају Божићна песма ЗВОНО ЗА СТУПОВЕ 064737 Христос се роди, ваистину се роди! Забрањено свако копирање и качење на друге канале! www.facebook.com/po...

07/01/2018

https://www.youtube.com/watch?v=RNqaisoaWIA

Манастир у Расу - Ђурђеви Ступови Светлописно оделење Етно Србија (Bozic, Bozic blagi dan - Muzicki Sastav Stupovi - Serbian ethno music)

07/01/2018

Светлост светли у тами ~~~The light shines in the darkness

Манастир Велики Метеори-Ιερά Μονή Μεγάλου Μετεώρου
Метеори-Μετέωρα
Тесалија-Θεσσαλία

07/01/2018

Пантократор~~~Pantocrator

Манастир Свете Тројице Ждрело

07/01/2018

Исус Христос~~~Jesus Christ

Црквa Преподобне Мати Петке Параскеве у београдском приградском насељу Рушањ

07/01/2018

Храм

07/01/2018

Мир Божији, Христос се роди!

06/01/2018

mik77 - Бачка тврђава

Бачка тврђава

Бачка тврђава је средњовековна тврђава у Војводини. Налази се код града Бача. Средњовековно утврђење, најбоље очувано, на подручју Војводине, подигнуто je на некадашњем острву између реке Мостонге и једног од њених рукаваца, у месту Бач. Бач, место по коме је читава плодна равница између Дунава и Тисе добила име Бачка, налази се на западу Војводине, у Бачкој, на левој обали Дунава, где се граничи са Хрватском. Иако тврђава Бач није директно позиционирана на Дунаву, она се сматра дунавским утврђењем, пошто се налази у његовом сливу и непосредној близини (Ковјанић, 2003). Први трагови о Бачу потичу из периода цара Јустинијана I, када цар помиње Бач у свом писму из 535. године. Бач је 873. године био Аварско утврђење, а за време владавине Арпадовића краљевски град и средиште бискупије. Године 1241. Бач су разорили Монголи. Тврђава Бач након тога представља војно утврђење некада моћних угарских владара. Настанак замка датиран је у раздобље 1338 – 1342. године, у време угарског краља Карла Роберта, а свој коначни облик добија тек у 15. веку.

Карактеристике

Тврђава спада у тзв. водене градове, јер је са свих страна била опасана реком, а прилазило јој се покретним мостом. Обимне радове на реконструкцији замка обавио је надбискуп Петрус де Варда 1490 – 1495. године. Он је обновио утврђење и град, али је и проширио реку Мостонгу како би омогућио бродовима са Дунава да дођу до тврђаве. Том приликом ојачан је систем одбране уз доградњу елемената прилагођених артиљеријском ратовању, а у исто време дограђена је и палата код северне куле која је имала камену пластику рађену у духу ране ренесансе. Има се утисак да су на обнови и доградњи Бача крајем 15. века радили италијански неимари и фортификатори. Основа утврђења је прилагођена терену, облика неправилног четвороугаоника са кулама на угловима. Шири комплекс насеља у чијем се северном делу налазио замак издвојен воденим ровом био је опасан бедемима са палисадама и имао је само зидану капију према истоку. Замак је у целости грађен опекама, а трапезоидне је основе. У северозападном углу налази се кула квадратне основе, док су остале три куле кружне. На средини јужног бедема налазила се капија од које нема видљивих трагова. Пред капијом, налазио се баракан кружне основе, од кога су преостали само трагови. У унутрашњем простору, ка југоистоку, налази се добро очувана донжон кула (Ђидић, 2009). Бач са утврђеним замком Турци су запосели убрзо после Мохачке битке, 1529. године. Из тог периода потичу и описи тврђаве у путописима Евлије Челебије, када Бач постаје део Сегединског санџака. Ослобођен је 1687. године, али убрзо потом, у време Ракоцијеве буне 1703. године, Бач је спаљен и делом разорен. Временом је река Мостонга пресушила, а с њом је нестао и некадашњи значај Бачке тврђаве (Вујовић, 2010).

Систематска археолошка истраживања вршена су неколико пута од 1958. године. Изведени су и обимни конзерваторски радови и извршена је рестаурација и уређење бранич куле и конзервација улазне капије подграђа и турском амама. У целости је обновљена 1961. године и представља једно од најбољих остварења војне архитектуре 15. века на подручју некадашње угарске државе. Од резиденционих здања замка преостала су само у археолошким траговима она која су се ослањала на североисточни бедем. Том комплексу, припадају и добро очувани остаци капеле, грађене у стилу готике, која је подигнута на етажи суседне кружне куле (Вујовић, 2010).

Према категоризацији Републичког завода за заштиту споменика културе, Бачка тврђава је проглашена за добро од изузетног нацио- налног значаја. Данас је међу значајнијим атракцијама и једини је очувани споменик из средњевековног периода у Војводини. Током археолошких ископавања у периоду 2004 – 2006. године, истражен је објекат уз североисточни бедем, дефинисан као палата, као и цистерна кружне основе на простору између донжон куле и југоисточног бедема. Комплекс је недовољно истражен, а куле су у горњим зонама недоступ- не и нису безбедне за истраживања, услед чега недостају потребни подаци о конструкцијама и техникама градње. Значајнији истражив- ачки и конзерваторски радови тек предстоје (Вујовић, 2008).

У новије време, по свом значају у процесу конзервације и презентације тврђаве Бач, истиче се развојни пројекат Векови Бача(2006 – 2010. године), у чијим оквирима је извршено: истраживање и израда планске документације за простор тврђаве, конзервација, рестаурација и ре- витализација, акције у смеру туристичке промоције и развоја туризма, као и дефинисање стратегије управљања. Пројекат је произашао из активности на истраживању, конзервацији, рестаурацији и ревитал- изацији тврђаве у Бачу, али и манастира Бођани, Фрањевачког само- стана и других културних споменика на подручју општине. Главни носилац пројекта била је oпштина Бач, а пројекат је реализован кроз фонд Векови Бача, под покровитељством Секретаријата за образовање и културу АП Војводине и Министарства културе Републике Србије. Координатор пројекта био је Покрајински завод за заштиту споменика културе (Вујовић, 2008).

Карло Роберт је подигао тврђаву да би спречио притиске српског царства на угарску границу.

Саграђена је у време угарског краља Карла Роберта (1310—1342). Тада има осам кула, разне одаје управника округа, ходинке, боравишта за стражу, кухињу, бунар, шталу итд. Бач је тада постао важно војно, политичко, културно и црквено седиште. У периоду наком Мохачке битке 1526. године, град и тврђава су били под турском влашћу. Из тог периода потичу описи Бачке тврђаве у путописима Евлије Челебије. Према писању путописаца град је био опасан у широком кругу рововима испуњеним водом.

Од времена Ракоцијеве буне (1703—1711) тврђава је спаљена, разрушена и напуштена. Поред тога Бачка тврђава је остала најбоље очувана средњовековна тврђава у Војводини. У Бачу се и данас налазе рушевине некадашње тврђаве чија је основа у виду неправилног петоугаоника.

У рушевинама данас постоје четири бочне и једна централна кула висине 18 m, која је делимично реконструисана.

-----

Bačka tvrđava

Bačka tvrđava je srednjovekovna tvrđava u Vojvodini. Nalazi se kod grada Bača. Srednjovekovno utvrđenje, najbolje očuvano, na području Vojvodine, podignuto je na nekadašnjem ostrvu između reke Mostonge i jednog od njenih rukavaca, u mestu Bač. Bač, mesto po kome je čitava plodna ravnica između Dunava i Tise dobila ime Bačka, nalazi se na zapadu Vojvodine, u Bačkoj, na levoj obali Dunava, gde se graniči sa Hrvatskom. Iako tvrđava Bač nije direktno pozicionirana na Dunavu, ona se smatra dunavskim utvrđenjem, pošto se nalazi u njegovom slivu i neposrednoj blizini (Kovjanić, 2003). Prvi tragovi o Baču potiču iz perioda cara Justinijana I, kada car pominje Bač u svom pismu iz 535. godine. Bač je 873. godine bio Avarsko utvrđenje, a za vreme vladavine Arpadovića kraljevski grad i središte biskupije. Godine 1241. Bač su razorili Mongoli. Tvrđava Bač nakon toga predstavlja vojno utvrđenje nekada moćnih ugarskih vladara. Nastanak zamka datiran je u razdoblje 1338 – 1342. godine, u vreme ugarskog kralja Karla Roberta, a svoj konačni oblik dobija tek u 15. veku.

Karakteristike

Tvrđava spada u tzv. vodene gradove, jer je sa svih strana bila opasana rekom, a prilazilo joj se pokretnim mostom. Obimne radove na rekonstrukciji zamka obavio je nadbiskup Petrus de Varda 1490 – 1495. godine. On je obnovio utvrđenje i grad, ali je i proširio reku Mostongu kako bi omogućio brodovima sa Dunava da dođu do tvrđave. Tom prilikom ojačan je sistem odbrane uz dogradnju elemenata prilagođenih artiljerijskom ratovanju, a u isto vreme dograđena je i palata kod severne kule koja je imala kamenu plastiku rađenu u duhu rane renesanse. Ima se utisak da su na obnovi i dogradnji Bača krajem 15. veka radili italijanski neimari i fortifikatori. Osnova utvrđenja je prilagođena terenu, oblika nepravilnog četvorougaonika sa kulama na uglovima. Širi kompleks naselja u čijem se severnom delu nalazio zamak izdvojen vodenim rovom bio je opasan bedemima sa palisadama i imao je samo zidanu kapiju prema istoku. Zamak je u celosti građen opekama, a trapezoidne je osnove. U severozapadnom uglu nalazi se kula kvadratne osnove, dok su ostale tri kule kružne. Na sredini južnog bedema nalazila se kapija od koje nema vidljivih tragova. Pred kapijom, nalazio se barakan kružne osnove, od koga su preostali samo tragovi. U unutrašnjem prostoru, ka jugoistoku, nalazi se dobro očuvana donžon kula (Đidić, 2009). Bač sa utvrđenim zamkom Turci su zaposeli ubrzo posle Mohačke bitke, 1529. godine. Iz tog perioda potiču i opisi tvrđave u putopisima Evlije Čelebije, kada Bač postaje deo Segedinskog sandžaka. Oslobođen je 1687. godine, ali ubrzo potom, u vreme Rakocijeve bune 1703. godine, Bač je spaljen i delom razoren. Vremenom je reka Mostonga presušila, a s njom je nestao i nekadašnji značaj Bačke tvrđave (Vujović, 2010).

Sistematska arheološka istraživanja vršena su nekoliko p**a od 1958. godine. Izvedeni su i obimni konzervatorski radovi i izvršena je restauracija i uređenje branič kule i konzervacija ulazne kapije podgrađa i turskom amama. U celosti je obnovljena 1961. godine i predstavlja jedno od najboljih ostvarenja vojne arhitekture 15. veka na području nekadašnje ugarske države. Od rezidencionih zdanja zamka preostala su samo u arheološkim tragovima ona koja su se oslanjala na severoistočni bedem. Tom kompleksu, pripadaju i dobro očuvani ostaci kapele, građene u stilu gotike, koja je podignuta na etaži susedne kružne kule (Vujović, 2010).

Prema kategorizaciji Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, Bačka tvrđava je proglašena za dobro od izuzetnog nacio- nalnog značaja. Danas je među značajnijim atrakcijama i jedini je očuvani spomenik iz srednjevekovnog perioda u Vojvodini. Tokom arheoloških iskopavanja u periodu 2004 – 2006. godine, istražen je objekat uz severoistočni bedem, definisan kao palata, kao i cisterna kružne osnove na prostoru između donžon kule i jugoistočnog bedema. Kompleks je nedovoljno istražen, a kule su u gornjim zonama nedostup- ne i nisu bezbedne za istraživanja, usled čega nedostaju potrebni podaci o konstrukcijama i tehnikama gradnje. Značajniji istraživ- ački i konzervatorski radovi tek predstoje (Vujović, 2008).

U novije vreme, po svom značaju u procesu konzervacije i prezentacije tvrđave Bač, ističe se razvojni projekat Vekovi Bača(2006 – 2010. godine), u čijim okvirima je izvršeno: istraživanje i izrada planske dokumentacije za prostor tvrđave, konzervacija, restauracija i re- vitalizacija, akcije u smeru turističke promocije i razvoja turizma, kao i definisanje strategije upravljanja. Projekat je proizašao iz aktivnosti na istraživanju, konzervaciji, restauraciji i revital- izaciji tvrđave u Baču, ali i manastira Bođani, Franjevačkog samo- stana i drugih kulturnih spomenika na području opštine. Glavni nosilac projekta bila je opština Bač, a projekat je realizovan kroz fond Vekovi Bača, pod pokroviteljstvom Sekretarijata za obrazovanje i kulturu AP Vojvodine i Ministarstva kulture Republike Srbije. Koordinator projekta bio je Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture (Vujović, 2008).

Karlo Robert je podigao tvrđavu da bi sprečio pritiske srpskog carstva na ugarsku granicu.

Sagrađena je u vreme ugarskog kralja Karla Roberta (1310—1342). Tada ima osam kula, razne odaje upravnika okruga, hodinke, boravišta za stražu, kuhinju, bunar, štalu itd. Bač je tada postao važno vojno, političko, kulturno i crkveno sedište. U periodu nakom Mohačke bitke 1526. godine, grad i tvrđava su bili pod turskom vlašću. Iz tog perioda potiču opisi Bačke tvrđave u putopisima Evlije Čelebije. Prema pisanju putopisaca grad je bio opasan u širokom krugu rovovima ispunjenim vodom.

Od vremena Rakocijeve bune (1703—1711) tvrđava je spaljena, razrušena i napuštena. Pored toga Bačka tvrđava je ostala najbolje očuvana srednjovekovna tvrđava u Vojvodini. U Baču se i danas nalaze ruševine nekadašnje tvrđave čija je osnova u vidu nepravilnog petougaonika.

U ruševinama danas postoje četiri bočne i jedna centralna kula visine 18 m, koja je delimično rekonstruisana.

-----

Bač Fortress

Bač Fortress (Serbian: Бачка тврђава) is a medieval fortress in Serbia, Vojvodina. It is located in the town of Bač.

Background

The medieval fortress in Bač is known as one of the great fortresses of its time in the Pannonian plain. It was built by the town of the same name to the west, on a small island on the river Mostonga. The Fortress in Bač is known as one of the so-called "Water Towns", because it used to be surrounded by the Mostonga river on all sides, approachable only by the drawbridges. The fortress has a pentagonal basis on which corners are projecting towers. Inside the fort there is another, superior, central (or dungeon defender) tower. The tower has served as an important part of the defense system of the fortress, but also as an observation post.

Earliest Times

According to some chronicles, Bač was also an Avar fortress (873). It was inhabited by both Avars and Slavs. The Hungarian King Stephen I founded the Bač County, and at the turn of the first millennium Bač was already a well built and fortified town, connected to the Danube by the river Mostonga. During the Árpád dynasty, Bač became not only the ecclesiastical seat of the Archdiocese, but a royal city, where nobles and rulers came to their councils and assemblies. In the twelfth century Bač fortress is first mentioned in written sources.

At the head of Bačka county there were governors appointed by the king. Until the Mongol invasion in 1241, the governors were the managers of the area. They collected donations, set up military and civilian commanders. In addition to the governors of the fort there were also lower prefects, judges, and military personnel. Since the twelfth century, the custom of annual royal visits to the fort was established.

Remodeled

At the beginning of the fourteenth century a dynasty change occurred in the Kingdom of Hungary. The Hungarian King Charles Robert I (1310–1342) founded the new town (fortress) on Mostonga between the 1338 and 1342, with the quadrangular tower with six floors, important for the defense of the city. There primarily existed eight towers, various chambers of the county manager, a chapel, guard towers, kitchen, well, barn, and various other premises, the remains of which stand today.

Ottomans

In the aftermath of the Battle of Mohács from 1526, the city and fort became an Ottoman possession. Dating from this period are also the descriptions of Bač Fortress by Evliya Çelebi, when Bač became a part of the Ottoman Sanjak of Segedin. According to the traveler description, the city was surrounded by a wide circle of trenches filled with water. Surrounding the city was also a developing civilian settlement, which could be entered through the fortress drawbridge gate, named "The Spike".

Last Years

In the time of Rákóczi Rebellion (1703–1711) the fortress was burned, destroyed and abandoned. However, Bač fort still remains the best preserved medieval fortress in Vojvodina.[3] The ruins of the fortress in its present state, consist of a base in the form of an irregular pentagon, four lateral, and one central tower 18 meters high, which is partially reconstructed. In its history the fort underwent various renovation and demolition, and the remains still present a challenge for scientists and tourists alike.

06/01/2018

Општина Бачка Паланка

Општина Бачка Паланка је једна од општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Јужнобачки округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 579 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 47342 ha, а на шумску 2.801 ha).

Центар општине је град Бачка Паланка. Општина Бачка Паланка се састоји од 14 насеља. По подацима из 2011. године у општини је живело 55528 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -4,6‰, a број запослених у општини износи 15565 људи. У општини се налази 16 основних и 5 средњих школа.

Насељена места

Насељена места из 2011. године (према броју становника):

• Бачка Паланка 28239
• Челарево 4831
• Пивнице 3337
• Обровац 2944
• Младеново 2679
• Товаришево 2657
• Гајдобра 2578
• Силбаш 2467
• Деспотово 1853
• Нова Гајдобра 1220
• Параге 921
• Нештин 794
• Карађорђево 738
• Визић 270

Етничка структура

У општини Бачка Паланка живи око 55.000 становника, а у самом граду 28.000. Рачуна се да је у региону општине животно или привремено уточиште нашло и око 15.000 људи који су избегли из ратом захваћених подручја бивше Југославије. Међу њима је највише оних из Босанске крајине, неких делова Хрватске, а у последње време и са Косова. И поред прилива становништва током 90-их у свим местима општине број становника опада. Између два пописа(2002. и 2011. године) бачкопаланчана је мање за око 9%. Мањим наталитетом од морталитета и исељавањем у друге веће центре (Нови Сад, Београд) и иностранство (Словачка, Аустрија, Словенија...) у самом граду број се смањио за 4%, док су села изгубила : Обровац 7%, Челарево 11%, Параге 11%, Деспотово 12%, Нештин 12%, Пивнице 13%, Гајдобра 13%, Силбаш 13%, Нова Гајдобра 13%, Товаришево 14%, Младеново 20%, Визић 24% и Карађорђево 27%.[1]

Етничка структура општине (према попису из 2002. године):

• Срби - 47916 (78,59%)
• Словаци - 5837 (9,57%)
• Мађари - 1490 (2,44%)
• Југословени - 1041 (1,7%)
• Хрвати - 982 (1,61%)
• Роми - 841 (1,37%)
• остали (Русини, Бошњаци, и др.)

Привреда

Бачка Паланка по својим природним ресурсима (обале Дунава, Тиквара, резерват Карађорђево, Фрушка гора, мрежа канала Дунав-Тиса-Дунав и пољопривредно земљиште), са повољним условима за развој туризма и изузетно погодни услови за развој транзитног саобраћаја као и три привредна гиганта Нектар сокови, Челаревска пивара и фабрика подних и зидних облога Таркет, представља једну од најразвијенијих општина у Србији. Поред Таркета, Нектара и Челаревске пиваре(Карлсберг Србија), као изузетно успешне компаније можемо навести Дунавпревоз, индустрија слада АД Малтинекс, кланицна индустрија АД Бачка – Бачка Паланка, фабрика чарапа Real Knitting -Гајдобра, фабрика електроинсталационе опреме Алинг-Гајдобра, металско предузеће Ковис БП, Мајевица, Платнер, Ениа, Фертил и многи други.

Пољопривреда представља значајан потенцијал развоја са преко 44.000 хектара ораница. Углавном се гаје кукуруз, шећерна репа и друге културе, осим што последњих година значајно опадају површине на којима се узгаја пшеница. Пољопривредници Општине Бачка Паланка поседују и сточне фарме, баве се свињогојством (27.000), гајењем оваца и коза (12.000), живинарством (више од 220.000 кокошака), узгојем говеда (преко 6.000 грла)... Гајење воћа и поврћа и виноградарство има дугу традицију. Бачка Паланка има највеће површине у Србији под парадајзом 253 ха, под сојом преко 14.000 ха, узгој пасуља је највећи у Војвдоини (преко 100 ха), површине под јабукама су међу најзначајнијим у Србији (преко 500 ха). Према попису пољопривреде[3] из 2012. године под виноградима је 167 ха(углавном Нештин и Визић), бостана има 92 ха(Силбаш), под паприком је 318 ха (Деспотово) и др. Географски положај, клима, здраво окружење, производни капацитети и искуство су велике предности пољопривреде овог града.

Познате личности

• Милан Јанић
• Петар Челик
• Жарко Шешум
• Марко Вујин
• Михаљ Кертес
• Ђорђе Ивеља
• Милан Курепа

-----

Opština Bačka Palanka

Opština Bačka Palanka je jedna od opština u Republici Srbiji. Nalazi se u AP Vojvodina i spada u Južnobački okrug. Po podacima iz 2004. opština zauzima površinu od 579 km² (od čega na poljoprivrednu površinu otpada 47342 ha, a na šumsku 2.801 ha).

Centar opštine je grad Bačka Palanka. Opština Bačka Palanka se sastoji od 14 naselja. Po podacima iz 2011. godine u opštini je živelo 55528 stanovnika. Po podacima iz 2004. prirodni priraštaj je iznosio -4,6‰, a broj zaposlenih u opštini iznosi 15565 ljudi. U opštini se nalazi 16 osnovnih i 5 srednjih škola.

Naseljena mesta

Naseljena mesta iz 2011. godine (prema broju stanovnika):

• Bačka Palanka 28239
• Čelarevo 4831
• Pivnice 3337
• Obrovac 2944
• Mladenovo 2679
• Tovariševo 2657
• Gajdobra 2578
• Silbaš 2467
• Despotovo 1853
• Nova Gajdobra 1220
• Parage 921
• Neštin 794
• Karađorđevo 738
• Vizić 270

Etnička struktura

U opštini Bačka Palanka živi oko 55.000 stanovnika, a u samom gradu 28.000. Računa se da je u regionu opštine životno ili privremeno utočište našlo i oko 15.000 ljudi koji su izbegli iz ratom zahvaćenih područja bivše Jugoslavije. Među njima je najviše onih iz Bosanske krajine, nekih delova Hrvatske, a u poslednje vreme i sa Kosova. I pored priliva stanovništva tokom 90-ih u svim mestima opštine broj stanovnika opada. Između dva popisa(2002. i 2011. godine) bačkopalančana je manje za oko 9%. Manjim natalitetom od mortaliteta i iseljavanjem u druge veće centre (Novi Sad, Beograd) i inostranstvo (Slovačka, Austrija, Slovenija...) u samom gradu broj se smanjio za 4%, dok su sela izgubila : Obrovac 7%, Čelarevo 11%, Parage 11%, Despotovo 12%, Neštin 12%, Pivnice 13%, Gajdobra 13%, Silbaš 13%, Nova Gajdobra 13%, Tovariševo 14%, Mladenovo 20%, Vizić 24% i Karađorđevo 27%.[1]

Etnička struktura opštine (prema popisu iz 2002. godine):

• Srbi - 47916 (78,59%)
• Slovaci - 5837 (9,57%)
• Mađari - 1490 (2,44%)
• Jugosloveni - 1041 (1,7%)
• Hrvati - 982 (1,61%)
• Romi - 841 (1,37%)
• ostali (Rusini, Bošnjaci, i dr.)

Privreda

Bačka Palanka po svojim prirodnim resursima (obale Dunava, Tikvara, rezervat Karađorđevo, Fruška gora, mreža kanala Dunav-Tisa-Dunav i poljoprivredno zemljište), sa povoljnim uslovima za razvoj turizma i izuzetno pogodni uslovi za razvoj tranzitnog saobraćaja kao i tri privredna giganta Nektar sokovi, Čelarevska pivara i fabrika podnih i zidnih obloga Tarket, predstavlja jednu od najrazvijenijih opština u Srbiji. Pored Tarketa, Nektara i Čelarevske pivare(Karlsberg Srbija), kao izuzetno uspešne kompanije možemo navesti Dunavprevoz, industrija slada AD Maltineks, klanicna industrija AD Bačka – Bačka Palanka, fabrika čarapa Real Knitting -Gajdobra, fabrika elektroinstalacione opreme Aling-Gajdobra, metalsko preduzeće Kovis BP, Majevica, Platner, Enia, Fertil i mnogi drugi.

Poljoprivreda predstavlja značajan potencijal razvoja sa preko 44.000 hektara oranica. Uglavnom se gaje kukuruz, šećerna repa i druge kulture, osim što poslednjih godina značajno opadaju površine na kojima se uzgaja pšenica. Poljoprivrednici Opštine Bačka Palanka poseduju i stočne farme, bave se svinjogojstvom (27.000), gajenjem ovaca i koza (12.000), živinarstvom (više od 220.000 kokošaka), uzgojem goveda (preko 6.000 grla)... Gajenje voća i povrća i vinogradarstvo ima dugu tradiciju. Bačka Palanka ima najveće površine u Srbiji pod paradajzom 253 ha, pod sojom preko 14.000 ha, uzgoj pasulja je najveći u Vojvdoini (preko 100 ha), površine pod jabukama su među najznačajnijim u Srbiji (preko 500 ha). Prema popisu poljoprivrede[3] iz 2012. godine pod vinogradima je 167 ha(uglavnom Neštin i Vizić), bostana ima 92 ha(Silbaš), pod paprikom je 318 ha (Despotovo) i dr. Geografski položaj, klima, zdravo okruženje, proizvodni kapaciteti i iskustvo su velike prednosti poljoprivrede ovog grada.

Poznate ličnosti

• Milan Janić
• Petar Čelik
• Žarko Šešum
• Marko Vujin
• Mihalj Kertes
• Đorđe Ivelja
• Milan Kurepa

-----

Општина Бачка Паланка

Општина Бачка Паланка је једна од општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Јужнобачки округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 579 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 47342 ha, а на шумску 2.801 ha).

Центар општине је град Бачка Паланка. Општина Бачка Паланка се састоји од 14 насеља. По подацима из 2011. године у општини је живело 55528 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -4,6‰, a број запослених у општини износи 15565 људи. У општини се налази 16 основних и 5 средњих школа.

Насељена места

Насељена места из 2011. године (према броју становника):

• Бачка Паланка 28239
• Челарево 4831
• Пивнице 3337
• Обровац 2944
• Младеново 2679
• Товаришево 2657
• Гајдобра 2578
• Силбаш 2467
• Деспотово 1853
• Нова Гајдобра 1220
• Параге 921
• Нештин 794
• Карађорђево 738
• Визић 270

Етничка структура

У општини Бачка Паланка живи око 55.000 становника, а у самом граду 28.000. Рачуна се да је у региону општине животно или привремено уточиште нашло и око 15.000 људи који су избегли из ратом захваћених подручја бивше Југославије. Међу њима је највише оних из Босанске крајине, неких делова Хрватске, а у последње време и са Косова. И поред прилива становништва током 90-их у свим местима општине број становника опада. Између два пописа(2002. и 2011. године) бачкопаланчана је мање за око 9%. Мањим наталитетом од морталитета и исељавањем у друге веће центре (Нови Сад, Београд) и иностранство (Словачка, Аустрија, Словенија...) у самом граду број се смањио за 4%, док су села изгубила : Обровац 7%, Челарево 11%, Параге 11%, Деспотово 12%, Нештин 12%, Пивнице 13%, Гајдобра 13%, Силбаш 13%, Нова Гајдобра 13%, Товаришево 14%, Младеново 20%, Визић 24% и Карађорђево 27%.[1]

Етничка структура општине (према попису из 2002. године):

• Срби - 47916 (78,59%)
• Словаци - 5837 (9,57%)
• Мађари - 1490 (2,44%)
• Југословени - 1041 (1,7%)
• Хрвати - 982 (1,61%)
• Роми - 841 (1,37%)
• остали (Русини, Бошњаци, и др.)

Привреда

Бачка Паланка по својим природним ресурсима (обале Дунава, Тиквара, резерват Карађорђево, Фрушка гора, мрежа канала Дунав-Тиса-Дунав и пољопривредно земљиште), са повољним условима за развој туризма и изузетно погодни услови за развој транзитног саобраћаја као и три привредна гиганта Нектар сокови, Челаревска пивара и фабрика подних и зидних облога Таркет, представља једну од најразвијенијих општина у Србији. Поред Таркета, Нектара и Челаревске пиваре(Карлсберг Србија), као изузетно успешне компаније можемо навести Дунавпревоз, индустрија слада АД Малтинекс, кланицна индустрија АД Бачка – Бачка Паланка, фабрика чарапа Real Knitting -Гајдобра, фабрика електроинсталационе опреме Алинг-Гајдобра, металско предузеће Ковис БП, Мајевица, Платнер, Ениа, Фертил и многи други.

Пољопривреда представља значајан потенцијал развоја са преко 44.000 хектара ораница. Углавном се гаје кукуруз, шећерна репа и друге културе, осим што последњих година значајно опадају површине на којима се узгаја пшеница. Пољопривредници Општине Бачка Паланка поседују и сточне фарме, баве се свињогојством (27.000), гајењем оваца и коза (12.000), живинарством (више од 220.000 кокошака), узгојем говеда (преко 6.000 грла)... Гајење воћа и поврћа и виноградарство има дугу традицију. Бачка Паланка има највеће површине у Србији под парадајзом 253 ха, под сојом преко 14.000 ха, узгој пасуља је највећи у Војвдоини (преко 100 ха), површине под јабукама су међу најзначајнијим у Србији (преко 500 ха). Према попису пољопривреде[3] из 2012. године под виноградима је 167 ха(углавном Нештин и Визић), бостана има 92 ха(Силбаш), под паприком је 318 ха (Деспотово) и др. Географски положај, клима, здраво окружење, производни капацитети и искуство су велике предности пољопривреде овог града.

Познате личности

• Милан Јанић
• Петар Челик
• Жарко Шешум
• Марко Вујин
• Михаљ Кертес
• Ђорђе Ивеља
• Милан Курепа

-----

Bačka Palanka

Bačka Palanka (Serbian: Бачка Паланка, pronounced [bâːtʃkaː pǎlaːnka]) is a town and municipality located in the South Bačka District of the autonomous province of Vojvodina, Serbia. It is situated on the left bank of the Danube. In 2011 the town had a total population of 28,239, while Bačka Palanka municipality had 55,528 inhabitants.

Name

In Serbian, the town is known as Бачка Паланка or Bačka Palanka, in Slovak as Báčska Palanka, in Croatian as Bačka Palanka, in Hungarian as Bácspalánka, in German as Plankenburg and in Turkish as Küçük Hisar.

Its name means "a town in Bačka" in Serbian. The word "palanka" itself originates from Turkish language and means "town". This word was also adopted by Serbs and it is used in the Serbian language with the same meaning. Older Serbian names for this town were Palanka (Паланка), Stara Palanka (Стара Паланка), Nova Palanka (Нова Паланка) and Nemačka Palanka (Немачка Паланка).

History

Archeologists have proved that people have lived in the area for centuries. There are many archaeological objects from the Stone Age, Bronze Age, Iron Age and Roman period.

In the 11th century, this area was populated by Hungarians and Serbs. Bačka Palanka is first mentioned as a settlement in 1486, as a suburb of Ilok called Iločka. Until the 16th century, this area was administered by the Kingdom of Hungary.

At the beginning of the 16th century, the village was the property of landowner Laurence of Ilok, a duke of Syrmia. It was destroyed by the Ottomans after The Battle of Mohács in 1526, but was then rebuilt as small Ottoman fortress named Palanka. During the Ottoman administration (16th-17th century), Palanka was mostly populated by ethnic Serbs.

In 1687 Palanka was included into the Habsburg Monarchy and more Orthodox Serbs settled here. Palanka was then mentioned as a small town with 167 houses, all of them Serb (1720 census data). Later, Germans, Slovaks and Hungarians settled here as well.

It was part of the Habsburg Military Frontier from 1702 to 1744. Nova Palanka (New Palanka) was founded between 1765 and 1770, 2 kilometers away from the original Palanka (which then became known as Stara Palanka - Old Palanka) and Nemačka Palanka (German Palanka) was founded by Danube Germans in 1783. Those three towns will become one city, Bačka Palanka, in the 20th century.

Palanka's industrial development started in 1765, when a brick plant was built. It got its first post office in 1828. In 1875, one of the first libraries in Vojvodina was opened. In 1884 the Sintelon company was founded. In 1886, the first public school started working. By the year of 1894, a railroad was built from Bačka Palanka to Feketić and a first phone call was made with Novi Sad.

In the second half of the 19th century, the German population became more numerous than the Serbian. According to the 1910 census, the population of Stara Palanka was mostly Serb, while populations of Nova Palanka and Nemačka Palanka were mostly German.

The city was under Habsburg administration until 1918, when it became part of the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes (later renamed as Yugoslavia). During the World War II (from 1941 to 1944), it was under Axis (Horty Hungary) occupation. In 1944, one part of Bačka Palanka citizens of German ethnicity left from the city, together with the defeated German army. As a consequence of the war, the site of a post-World War II work camp for the remaining ethnic Germans (Donauschwaben) was formed here under new communist administration.[citation needed] After work camps were dissolved (in 1948), the remaining German population left Yugoslavia because of economic reasons. Instead of the Germans, 3,609 (mostly Serb) colonists settled in the town after World War II. Most of them originated from Bosnia and Herzegovina.

During the 1990s, about 5,000 refugees from Croatia and Bosnia moved to Bačka Palanka because of the Yugoslav wars. During the NATO bombing in 1999, Bačka Palanka was bombed by NATO only twice, on 2 and 27 April. Both times the target was the Ilok–Bačka Palanka Bridge. It was only damaged, but not destroyed.

In 2002, 4 tons of fish stew were cooked at Kaloš Čarda at the Bager Lake in Bačka Palanka and it entered Guinness Book of Records.

Inhabited places

Bačka Palanka municipality includes the city of Bačka Palanka and several villages.

Villages on the northern bank of the river Danube, in the region of Bačka:

• Gajdobra
• Despotovo
• Karađorđevo
• Mladenovo
• Nova Gajdobra
• Obrovac
• Parage
• Pivnice
• Silbaš
• Tovariševo
• Čelarevo

Villages on the southern bank of the river Danube, in the region of Syrmia:

• Neštin
• Vizić

Tourism

Tourism is developed in Bačka Palanka. The city is famous for Tikvara, a Natural Monument. Tikvara is a Danube lake. Tikvara covers an area of 5 square kilometres (1.9 square miles). The Tikvara Resort complex is built along the lake for practising various sports, recreational and entertaining activities. There are 33 archeological sites in the municipality. It is also known for Karađorđevo, which has a hunting ground and horse farm. People enjoy racing derbies in Karađorđevo. Bačka Palanka's Serbian Orthodox church St. John the Baptist is one of the oldest churches in Vojvodina. North of the town is the Bagremara forest.

Industry

Industry in Bačka Palanka started developing in the 18th century. The first companies were built in the second half of the 18th century. A brick plant was opened in 1765, and a to***co storehouse was opened a year later. In 1974 the Bridge of Youth was built to connect Bačka Palanka and Ilok in Croatia. Today, Bačka Palanka falls among the ten most developed municipalities in Vojvodina. Bačka Palanka municipality is an agricultural and industrial center. The main industries are food, metallurgy, textiles, electronic and machine industry. The most famous factories are Enia, Sintelon, Tarkett, Nectar, Dunavprevoz, AD Bačka, Carlsberg, Marina, Majevica, Plattner, Žitoprodukt, Budućnost and others.

Sports

Sport is very popular in Bačka Palanka. People enjoy swimming in Lake Tikvara and cycling down the banks of The Danube. Sports include handball, football (soccer), basketball and karate. There is a chess tournament every year, Bačka Palanka Open.

The most famous sport clubs in Bačka Palanka are:

• FK Bačka, the most popular and most successful football (soccer) club in the municipality, and the second division club's longest trail in northern Serbia after the football club Spartak Subotica, Proleter Zrenjanin and Novi Sad.
• Stari Grad, football (soccer) club
• Krila Krajine, football (soccer) club
• Čsk Pivara, football (soccer) club in Čelarevo
• Sintelon, handball club
• Nopal, women's handball club
• Sintelon, kayak club
• Bačka Palanka, basketball club

Famous people

• Alex Andjelic, ice hockey player and coach.
• Antal Benda (1910-1997), a Hungarian field handball player who competed in the 1936 Summer Olympics. Born in Bačka Palanka.
• Branislav Lončar, a Serbian sport shooter, European champion
• Franz Eisenhut (1857-1903), a Danube Swabian Orientalist and Realist painter. Born in Bačka Palanka.
• Milan Janić (1957–2003), a sprint canoeist, Olympic silver medalist and World champion. Born in Bačka Palanka.
• Natasa Dusev-Janics, a Hungarian canoeist, six-time Olympic medalist. Born in 1982 in Bačka Palanka.
• Zvezdan Jovanović, also known as Zveki and Zmija (Viper) assassinated former Serbian Prime Minister Zoran Đinđić on 12 March 2003.
• Mihalj Kertes, director of Federal Customs Bureau of Federal Republic of Yugoslavia, a close associate and man of trust of Slobodan Milošević.
• Kalman Konrad (1896–1980), one of the best football players in the Kingdom of Hungary in the 1910s. Born in Bačka Palanka.
• Nikola Krstić, that earned the title of honorary citizen of this town, even though he originated from Belgrade.
• Milan Kurepa (1933–2000), a renowned Serbian atomic physicist. Born in Bačka Palanka.
• Milan Mačvan, Serbian basketball player, Olympic silver medalist
• Aleksandar Petrović (Aca Seltik), singer of the band "Orthodox Celts" from Belgrade.
• Đorđe Stojaković, Serbian revolutionary, active in the Revolutions of 1848.
• Dragan Sudžum, handball player.
• Žarko Šešum, handball player, sivler medalist at the European championships
• Marko Vujin, handball player, sivler medalist at the European championships
• Dragan Zorić, a Serbian flatwater canoer and current (2006) world champion. Born in 1979 in Bačka Palanka.

International relations

Twin towns - Sister cities

Bačka Palanka is twinned with:

• Russia Otradny, Russia
• Ukraine Kalush, Ukraine